1. Səs, səda. 2. Hava, ahəng // mahnı, nəğmə, xoş səs. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Səhər-səhər nə xoş gəlir avazın, Yer hay, məlum, avazın broy!
Полностью »[fars.] сущ. аваз (1. ван; 2. гьава, ванерин сад-садав кьурвал; // мани, хуш ван); avaz etmək аваз авун, аваздалди кӀелун (лугьун).
Полностью »сущ. поэт. 1. песня, пение. Aşıq Qərib sözün deyər avazla ашуг Гариб скажет слово своё песней, sevən ürəyin avazı песня любящего сердца 2. разг. разго
Полностью »is. [fars.] 1. Səs, səda. Avazın yaxşı gəlir, oxuduğun Quran olsa. (Ata. sözü). Həkim özü yaxşıca avaz ilə oxuyurdu. C.Məmmədquluzadə. 2. Hava, ahəng.
Полностью »...təşkil edən və həmin adlı dildə danışan xalq və bu xalqa mənsub adam. Farslar islama qədər zərdüştlüyə etiqad edirdilər.
Полностью »1 I сущ. перс, персиянин, персиянка; farslar персы (нация, основное население Ирана) II прил. персидский (относящийся к Персии, персам, принадлежащий
Полностью »is. [fars.] mus. Azərbaycan klassik muğamlarından birinin adı. Sərvər şikəsteyi-fars oxuyur. Ü.Hacıbəyov
Полностью »сущ. муз. “Шикестеи-фарс” (название одного из отделов большинства азербайджанских классических мугамов)
Полностью »Su. Abu atəş, xakü baddan xəlq olduq, Neçə şirin-şirin canlar qocalır. (“Novruz”) Abü ataş, xakü baddan xalq o
Полностью »Açıq-göy, mavirəngli. Al-yaşıl, abı sarı, Bənövüş qara, qırmızı, Alasan, geydirəsən Həmişə yara qırmızı
Полностью »1. Sulu, şirəli. 2. Məcazi mənada: mənalı, təsirli, gözəl ifadəli. 3. Məcazi mənada: möhkəm və iti. Dastanda sonuncu mənasına rast gəlinir
Полностью »...къарагъариз. С. К. Ви авазар аваз хьурай. * аваз-аваз нар., вуж ва я вуч ятӀани тайин гьакъикъат тирди яз-яз. Итим кӀвале аваз-аваз, папа авач лагъ
Полностью »...Шумудни са нагъма кӀелда ви назди, гьар са тегьер рахаз гьар са авазди. Е. Э. Билбил. Гьарда кӀелиз гьар са аваз, Куьн билбил нуькӀвер я, рушар; С. С
Полностью »...-da,-də; геле аваз фин izi ilə getmək; * аваз хьун olmaq; mövcud olmaq, var olmaq.
Полностью »bavər etmək – inanmaq. Qəmbər isə anasına bavər etməyib qardaşlığını o gecəsi saxladı.
Полностью »Yükdaşıyan, yükçəkən; ağır şeyləri daşıyan, qaldıran (adətən, klassik şeirdə dərdə, möhnətə, mənəvi əzablara dözən mənasında işlənir): Mən olmuşam dər
Полностью »Saray; padşaha məxsus imarət; padşahın qəbul otağı. – Öz günahın öz boynuna, hara gedirsən, get! Mən bir qızdan ötrü Türkmana qoşun çəkib dava eləyə b
Полностью »Bir şeyin həvəskarı, maraqlısı, hərisi (çox vaxt sözlərin sonuna artırılır: quşbaz, itbaz və s.). (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Deyərlər ki, hərə bir
Полностью »Alıcı quş, tərlan, qızılquş. Kərəmə gəlibdi təmizlik, paklıq, Tanrıya gəlibdi yalnızlıq, təklik. Qatardan ayrılmış ay gözəl kəklik, Xan oğlu üstünə ba
Полностью »Saray; padşaha məxsus imarət // padşahın qəbul otağı. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Koroğlu cəld mirzənin əbasını, əmmaməsini soyundurub onu geyindi,
Полностью »1. Bəzəkli, bəzənmiş. 2. Nizam və qaydası olan. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Məclis arasteydi, söhbətin keçdi, Könül sərxoş oldu, yoluna düşdü, Namən
Полностью »Qoçaq, igid, qəhrəman. Rus dilində bu söz богатырь şəklində işlənir. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Bir atadan kaş olaydı, Bahadur yoldaş olaydı, Koro
Полностью »Göy, səma. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Koroğluyam, nərəm çıxar asmana, Qoşun qaçar dörd bir yana, əfəndim! (“Hasan paşanı
Полностью »Müasir dilimizdə cümə axşamı mənasında işlənir. Məxəz dildə isə bu söz cümə günü mənasını verir. Dialektlərdə cümə axşamı ilə yanaşı, cümə gününü də i
Полностью »Ceyran. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Qırat sıçrayıb dağın başına qalxdı. Qıratın dırnaqları ahu dırnağı kimi idi
Полностью »Hazır, müntəzir. Bülbül gül üstündə eyləyir səda, Hər kəs öz işinə olub amada, İnsanlar tamamən çatır murada, Yetibdi mətləbə şadan olubdu
Полностью »1. İstirahət yeri, dayanılan yer; məskən, mənzil. 2. Məcazi mənada: qəbir mənasında. Dastanda birinci mənada işlənir
Полностью »1. Şərab, çaxır. 2. Məcazi mənada: şərab piyaləsi. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Məhəbbət dastanlarında buta mənasında da işlənir
Полностью »İstək, məqsəd, məram. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) İstanbuldan buta alıb gəlmişəm, İstanbulda arzumanım qalmadı
Полностью »Mətbəx; yemək hazırlanan yer. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Aşpaz Koroğlunu götürüb aşpazxanaya apardı
Полностью »1. Bir yerdən başqa bir yerə aparılan mal və s.-dən alınan rüsum, vergi. 2. Qalibin məğlubdan aldığı təzminat, vergi
Полностью »1. Bir yerdən başqa bir yerə aparılan mal və s.dən alınan rüsum, vergi. 2. Qalibin məğlubdan aldığı təzminat, vergi
Полностью »Yel, külək. Biz də gəldik Xançobanın elinə, Bad, əsmə yarımın sünbül telinə! Bir canım var, qoyum sənin yoluna, Ölüncə dönmərəm səndən, Abdulla!
Полностью »1. Şərab, çaxır. 2. Məcazi mənada: şərab piyaləsi. Dastanlarda daha çox buta mənasında işlənir. Buta verilmiş adamları badəli də adlandırırlar (prof
Полностью »1. театр, фарс (кьезил комедия). 2. пер. халкь хъуьредай мярека, масхара, хъуьредай уюн.
Полностью »(Qafan, Quba, Masallı, Sabirabad) suqabı, güyüm. – Farşı al git su duldur, gütür (Quba)
Полностью »* фарс чӀал сущ. Ирандин халкь рахадай чӀал. Сулейманан шиирра са кьадар фарс ва араб чӀаларин гафар аватӀани, адаз я фарс чӀални, я араб чӀални чид
Полностью »м 1. (yüngül) komediya, məzhəkə; 2. məc. oyunbazlıq, hoqqabazlıq, oyun; 3. köhn. şit zarafat, təlxəklik
Полностью »-а; м. (франц. farce) см. тж. фарсовый 1) Вид средневекового западноевропейского народного театра и литературы бытового комедийно-сатирического характера. 2) а) В театре 19-20 вв.: комедия или водевил
Полностью »-а; м. (франц. farce) см. тж. фаршевый 1) Измельчённое мясо или рыба, используемые для котлет, паштетов и т.п. Приготовить фарш. Пропустить фарш через мясорубку. Свиной, говяжий фарш. Рыбный фарш. Фар
Полностью »zərf yavaş-yavaş, asta-asta, sakit-sakit, zəif-zəif; ağır-ağır, aramla, tədriclə; яваш-яваш фидайди яргъаз акъатда. Ata. sözü asta gedən çox gedər.
Полностью »: багъда ичер амаз-амаз, ада заз ганач - хотя в саду яблоки и оставались, он мне (их) не дал.
Полностью »(нареч.) - явно, заметно, на глазах : ам акваз-акваз яхун жезва - он заметно, на глазах худеет.
Полностью »...невежественные (только в сочет. с сущ. во множ. числ.). Avam-avam adamlar невежественные люди II нареч. невежественно. Avam-avam danışmaq судить неве
Полностью »несов. аваз (гваз, кваз, алаз) хьун; иметься в виду фикирда кьун, фикирда аваз хьун.
Полностью »несов. хьун; аваз (алаз, гваз, кваз) хьун; он не имеет денег адаз пул авач. ♦ иметь место хьун, аваз хьун; иметь в виду фикирда кьун.
Полностью »[ər. məhəbbət və fars. ...namə] нареч. дерин муьгьуьббатдивди, рикӀе кӀанивилин гьиссер аваз.
Полностью »[ər. iltifat və fars. karanə] нареч. куьгьн. гьуьрметдивди, ччина хъвер аваз, хуш ччиналди.
Полностью »[fars.] сущ. рух (сун ва я памбагин гъаларикай зулар аваз хранвай чӀичӀ авачир жижим).
Полностью »[fars.] сущ. 1. аваз, музыкадин ван; 2. суза ийидай ван, суза галай ван; 3. муз. Азербайжандин классик мугъамрикай садан тӀвар.
Полностью »[fars.] сущ. гуругь, кӀеретӀ; десте (къайдасуз, акьулсуз ва я пис ният аваз санал кӀватӀ хьанвай инсанарин кӀватӀал).
Полностью »[fars.] сущ. 1. куьгьн. вини кьиле ацукьнавайди; 2. пассажир (гьар жуьре транспортра аваз гьерекат ийизвай инсанар); // пассажирар тухудай, пассажирри
Полностью »is. [fars.] bax avaz. Ta əzəldən var mənim guşimdə eşq avazəsi. Xətayi. Nalədəndir ney kimi avazeyi-eşqim bülənd. Füzuli.
Полностью »несов. 1. дувулар аваз хьун, диб аваз хьун (са кардин, са вакъиадин диб, дувул, бине са маса карда аваз хьун). 2. аваз хьун, кваз хьун (са хесет).
Полностью »нареч. разг. хъсан хьана? ажеб хьана, кьиле аваз, нубат аваз; поделом его наказали адаз нубат аваз жаза гана.
Полностью »[ər. qəzəb və fars. ...nak] нареч. куьгьн. хъел аваз, хъел авай гьалда, хъел кваз; qəzəbnak olmaq куьгьн. хъел атун, хъел акатун.
Полностью »фарс, сущ.; кичӀ, къурху. Йифен баябанлухда Гъуьрчехъандин рикӀе вучатӀани кин гьатна. 3. Э. Муькъвел гелер. Амма вилер килигзава Минет аваз, туьгьме
Полностью »гел гьалдайди, геле къекъведайди, геле аваз фидайди (геле аваз фидай гъуьрчехъан).
Полностью »несов., 1. руфуна аваз къекъуьн, руфуна аваз гваз къекъвена вахтунда хун (аял). 2. пер. рикIе аваз хьун, рикIе аваз гваз къекъуьн, фикирна, хъсандиз ф
Полностью »[fars. “avaz” söz. cəmi] сущ. муз. авазат, авазар (юкьван асиррин Мукьвал тир РагъэкъечӀдай патан музыкада эхиримжи ругуд пердедикай ибарат тир ванери
Полностью »суракьда < аваз > хьун ибарадин рахунра ишдемишдай са форма. Кил. суракьда < аваз > хьун.
Полностью »самолѐтда аваз фена-хтун; слетал в Москву самолѐтда аваз Москвадиз фена хтана.
Полностью »рикӀе аваз (амаз) хьун' мягькем ибарадин рахунрин форма. Кил. рикӀе аваз (амаз) хьун.
Полностью »1. сирнав, сирнав авун. 2. гимида аваз фин, гимида аваз къекъуьн. 3. гьуьлерал къекъуьн (гими, пароход).
Полностью »несов. 1. сада-садаз эверун, сада-садаз гьараюн. 2. пер. алакъа аваз хьун, ухшарвал аваз хьун, мукьвавал аваз хьун (мес. кьве вакъиадин, кьве шикилдин
Полностью »