BALABİBİ

сущ. нугъ. 1. гъвечӀи эме (гъвечӀи эмедиз лугьудай тӀвар); 2. сусариз лугьудай лакӀаб.
BALABANÇILIQ
BALACA

Digər lüğətlərdə

-ат-(а) мужи́цки нажёвывание огни́стый пля́шущий поотмя́кнуть сосво́ривать фана́тик агрофи́рма в объе́зд зарубцева́ть облокоти́ть огла́живать порази́тельно ревматологи́ческий сгла́женность affiliate deemphasize filly objectivate semicylindrical steeple-roofed synchronous radiation блуждание перелезть