BELBAĞLAMA

is. etnoqr. Keçmişdə gəlin köçürüldüyü zaman oğlanın yaxın qohumlarından birinin dəsmal və s. ilə gəlinin belini bağlama adəti.
Belbağlamanın icrasından sonra, Kiçikbəyimin bir qoluna İbrahim xan, o birisinə Vaqif girib, kallayının ortasına gətirdilər. Çəmənzəminli.

BELBAĞI
BELÇİKALI

Значение слова в других словарях

глубоко́нький мовето́н облу́щивание оття́пать перегру́зочный перекола́чивать секвестрова́ться телекоммуникацио́нный же́ртвовательница лафи́тник островитя́нин прокля́тый разжига́ть с голово́й погрузиться спорообразова́ние футшто́к disobedience electromotor inclip interwork Lyme Paisleyite застрочить краткосрочный недоработать