DAĞDAR

sif. [ fars. ] klas. Dağlı, ürəyi dağlı, çox kədərli, yaralı. Dağidar ürək.
// İs. mənasında. Ürəyi dağlı adam.
Ey sariban, qətarimizi kuyi-yarə çək; Rəhm et, bu dağidarları laləzarə çək. S.Ə.Şirvani.

□ Dağ(i)dar etmək məc. – yaralamaq, dağlamaq.
DAĞDAĞANLIQ
DAĞDİBİ

Значение слова в других словарях

безальтернати́вность вазо́н виля́ние выча́ливать десни́ца клю́шка Мясое́д на мину́ту надры́в последе́йствие пустобо́лт ЧП штилева́ние парикма́херша подслепова́то ры́сью с молодых ногте́й alternating current breast stroke folktale midgety бурдюк наценить удивлённый улус