SÖNÜK

прил. 1. элуьхъзавай хьтин, усай, зайиф, буьркьуь (пер.); sönük işıq буьркьуь экв; 2. пер. ччан алачир хьтин, рангар атӀай, мийитдин хьтин (мес. ччин); элуьхъай хьтин, нур (экв) авачир (мес. вилер); 3. пер. рикӀ чуькьуьдай, са рангунин, марагълу тушир, кьетӀен са иервал авачир, зайиф (мес. поэма); усай (мес. шикил).
SÖNMƏK
SÖNÜKLÜK

Значение слова в других словарях