ŞEŞƏBIĞ

sif. Bığlarının tükləri cod və dik olan. Şeşəbığ kişi.
– Hərdənbir poqonlu, şeşəbığ, çəkməsi məhmizli, başıaçıq adamlar çadırdan görünür, yenə səsin içinə batırdılar. Mir Cəlal.

ŞEŞƏ
ŞEŞƏBUYNUZ

Значение слова в других словарях

жи́нка кровопроли́тие отверде́лый пе́чево преднаме́ренный флюоро́з фор-ма́рс хвальби́шка валки́ демонетиза́ция переоце́ниваться су́живание кознь abiotic capernoited fasten geosynclinal gimlet hominized owllight systole близость мужнин толща фисташка