ƏNAM

\[ər. “nemət” söz. cəmi\] сущ. бахшиш, пишкеш, мукафат; // ənam eləmək клас. багъиш авун, пишкешун, гун.
ƏN
ƏNBƏR
OBASTAN VİKİ
Ənam surəsi
Ənam surəsi Qurani -Kərimin 6-cı surəsi Əl-Ənamavar) surəsi (Məkkədə nazil olmuşdur, 165 ayədir). Surə adını 136, 138, və 139-cu ayələrdə işlənən və davar mənasına gələn ənam sözündən almışdır.

Значение слова в других словарях

ба́ять затрудня́ть иску́сница крупне́ть погла́дить сору́довать терроризи́роваться электрола́мпочка апелли́ровать вгля́дывание гармонизова́ться заты́лочек изма́лывание инициати́ва чёрт дёрнул за язы́к эмпири́чный Bananaland dabble denticular monolatry objective lens smart aleck завешивать замазка саами