ж (мн. венцы) 1. köhn. tac, çələng, əklil; 2. halə (göy cisimləri ətrafında gözə görünən işıq dairəsi); 3. məc. son hədd, bir şeyin ən yüksək zirvəsi, nailiyyəti; ◊ идти под венец köhn. ərə getmək, evlənmək, ikibaşlı olmaq.
ж (мн. венцы) 1. köhn. tac, çələng, əklil; 2. halə (göy cisimləri ətrafında gözə görünən işıq dairəsi); 3. məc. son hədd, bir şeyin ən yüksək zirvəsi, nailiyyəti; ◊ идти под венец köhn. ərə getmək, evlənmək, ikibaşlı olmaq.
1. таж (пачагьрин ва некягь ийизвай сусван кьилел алукIдай). 2. пер. некягь. 3. см. венок. 4. ишигъдин гьалкъа (цавун жисимрин-телойрин, мес
Tam oxu »-нца; м. см. тж. венечный, венчик 1) только ед.; высок. Венок (обычно как символ страдания, мученичества) Терновый венец. (символ мученичества, страданий). Принять мученический венец. (сознательно обр
Tam oxu »