ВУЧА

кӀус, рах.; 1) рахазвайда вичиз яб гузвайдан фикир артух дережада желб авун патал ишлемишдай гаф. Гьамам вуча бес а гуьзел, Гьекь алахьиз курум-курум. X. Т. Ахцегьар. 2) са вуч ятӀани кьадардилай гзаф хьайиди къалурзавай гаф. АтӀлас хьтин Гуьлчимен Дагъдин иервал вуча X. Т. Иервал вуча! Зи рикӀин теспачавал вуча Дуьньяда, Азар атана лугьуз ван хьайила. КӀ. Гьабибуллагь. Ваба азардиз. КӀвачин кӀаник ЧӀагъан ягъиз, Живедив гвай дамах вуча! И. И. Кьуьд.

ВУЧА
ВУЧАЙТӀАНИ

Digər lüğətlərdə

коноплево́дческий метоними́чный пото́п прома́чиваться размеще́ние срамни́ца фольго́вый футля́рный цитогене́тика эмба́рго алжи́рцы назва́ние рисова́ться содержи́мое стогово́й bull fiddle call out chief justice ear-lobe economy lighter-than-air craft Maid Marian skin house thickened wagon load