ВУЧА

кӀус, рах.; 1) рахазвайда вичиз яб гузвайдан фикир артух дережада желб авун патал ишлемишдай гаф. Гьамам вуча бес а гуьзел, Гьекь алахьиз курум-курум. X. Т. Ахцегьар. 2) са вуч ятӀани кьадардилай гзаф хьайиди къалурзавай гаф. АтӀлас хьтин Гуьлчимен Дагъдин иервал вуча X. Т. Иервал вуча! Зи рикӀин теспачавал вуча Дуьньяда, Азар атана лугьуз ван хьайила. КӀ. Гьабибуллагь. Ваба азардиз. КӀвачин кӀаник ЧӀагъан ягъиз, Живедив гвай дамах вуча! И. И. Кьуьд.

ВУЧ
ВУЧА

Digər lüğətlərdə

лава́ш ма́ристый неусту́пчивость обита́емый притво́рщик раскомандиро́вывать хромолитографи́ческий нис... пасквиля́нт прира́внивание типи́чно мечка bird of Minerva Dundalk hyrax imperturbation measurability numero uno premiss sonsy вмазать настать толковательница топорный фотоцинкография