ИМАМ

араб, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра 1) мусурман дин кьилиз акъудзавай башчи. Сифте имам хьайи ГъазиМегьамед эфендиди гьарниз чкӀанвай гьерекатар санал кӀватӀна. ЛГ, 1992, 25. ӀV. МискӀиндин чӀехи фекьиди, Шамилахъ элкъвена, адаз суал гана: "Вун чи имам хьунал рази яни?". Шамила жаваб гана: "Белли, рази я"... Имамар къвез хъфена, абурун тербиячи, Аллагьдиз шукур, пуд имамдин вахтунда яшамиш хьана. А. А. Имам Ярагъ Мегьамед. 1848 - йисуз Ахцегьал вегьейла, ачухдиз Шамилан пад хьайи ва кьулухъ чӀугур имамдихъ галаз фейи хейлин лезгияр Ириб хуьре ферикъат хьана. И. Гь. Мегьамед алЯрагъи. 2) мискӀинда, кьейиди кучуддайла, сурал капӀ ийидайбурун кьиле жедай кас. 3) (чӀехи гьарфуналди: И) эркекдин хас тӀвар - Имам.

ИМА
ИМАМВАЛ

Digər lüğətlərdə

за́работки насу́шивать номенклату́рщик перефасо́нивание пневма́тчик притоми́ть с приско́рбием салици́ловый укори́зненный умча́ть у́ши зрачо́к подсве́чивать подсупо́ниваться пофиги́стка пропа́н Груша кролик соблазн cuttoe heterophemy Macedonian reindeer заострённость потрудиться