КОРЕННОЙ

прил. 1. yerli; коренное население yerli əhali; 2. əsil; коренной бакинец əsil bakılı; 3. əsas, əsaslı, başlıca; коренной вопрос əsas məsələ; коренным образом kökündən; 4. в знач. сущ. bax коренник; ◊ коренные зубы azı dişləri.

КОРЕННИК
КОРЕНЬ

Digər lüğətlərdə