КЪАБ

(къапуни, къапуна, къапар) 1. qab, qutu, yeşik, futlyar; 2. qab, yemək qabı, boşqab; цурун къаб mis qab; хъенчӀин къаб saxsı qab; къапарин магазин qab-qacaq mağazası; * жуван къапарай килигун öz arşını ilə ölçmək; къаб алаз рахун bax рахун; къаб алай гаф kinayə; eyham, ikimənalı, üstüörtülü söz; къапарай акъатун hövsələdən çıxmaq, özündən çıxmaq, əsəbiləşmək, acıqlanmaq; къапарай акъудун hövsələdən çıxartmaq, əsəbiləşdirmək, özündən çıxartmaq; къапуна затӀ тахьун qabında bir şey olmamaq (elmsiz, biliksiz adam haqqında); кӀвачин къапар ayaqqabı.
КЪАБ
КЪАБ-КЪАЖГЪАН

Значение слова в других словарях

без посре́дства грохоти́ть мане́нечко шпона доезжа́чий забеле́ть зво́нчатость обсма́тривать разъясниться рыжева́то уверну́ться ветрило circuitor incapacitate orthoptics potato-masher sappiness squirrel cage terabit valvate блондинка вегетативный замерзание ортодоксальный разрисовка