КЪАБ

(къапуни, къапуна, къапар) 1. qab, qutu, yeşik, futlyar; 2. qab, yemək qabı, boşqab; цурун къаб mis qab; хъенчӀин къаб saxsı qab; къапарин магазин qab-qacaq mağazası; * жуван къапарай килигун öz arşını ilə ölçmək; къаб алаз рахун bax рахун; къаб алай гаф kinayə; eyham, ikimənalı, üstüörtülü söz; къапарай акъатун hövsələdən çıxmaq, özündən çıxmaq, əsəbiləşmək, acıqlanmaq; къапарай акъудун hövsələdən çıxartmaq, əsəbiləşdirmək, özündən çıxartmaq; къапуна затӀ тахьун qabında bir şey olmamaq (elmsiz, biliksiz adam haqqında); кӀвачин къапар ayaqqabı.
КЪАБ
КЪАБ-КЪАЖГЪАН

Digər lüğətlərdə

арготи́зм дозво́ленное забреха́ть обуржуа́зить огуре́ц терро́р кири́ллица краснодере́вец обокра́сть полубредо́вый попе́рвости поцара́паться путеводи́тель ра́туша твори́тельный падеж fulgurous Roger solidification spargefication stand-to вольнодумство компрометировать сваливать слегка уволочь