КӀАНЧӀ

(-уни, -уна, -ар) 1. kötük; кӀанчӀар акъудун ağacların kötüklərini çıxartmaq, kötükdən təmizləmək; 2. məc. yaşlı adam, qoca, ixtiyar mənasında; 3. məc. küt, qanmaz, korazehin; hissiz, hərəkətsiz; duyğusuz (adam).
КӀАНТӀА
КӀАНЧӀАЛ:

Digər lüğətlərdə

лобза́ние передва́иваться портно́й устраша́юще честь по че́сти эрате́ма долгостро́евский ми́рра молоды́е нахлобу́чить неча́янно султа́нов я́года нявгать уповать aspirate drench gynecology rudderpost slavelike subhead tanrec two-tail test underdrew обстраиваться