НАДЕЛ

1. см. наделить. 2. ист. надел, ччилин белген (виликди помещикди ва я 1861-йисан реформадилай кьулухъ лежбердин хзандиз ччара ийидай, гудай ччилин кIус).
НАДЕЖНЫЙ
НАДЕЛАТЬ

Digər lüğətlərdə