РАЗГОВОР

м 1. danışıq, söhbət; 2. qeybət, dedi-qodu; ◊ без (дальних, лишних) разговоров artıq uzatmadan, nağıl açmadan, vaxtı itirmədən; и разговора (разговору) быть не может о чем 1) heç söz ola bilməz; 2) öz-özünə aydındır.

РАЗГОВЕТЬСЯ
РАЗГОВОРИТЬ

Значение слова в других словарях