İBADƏTKAR

is.sif. [ ər. ibadət və fars. …kar] İbadət edən, səcdə edən, səcdəedici.
[Ərən:] Mariqeri diz çökərək Sfinks heykəlinin üst səkisində oturan bir qızın ayaqlarını qucuyub ibadətkar bir vəziyyət almışdı. Çəmənzəminli.

İBADƏTXANA
İBARƏ

Значение слова в других словарях

добира́ться качо́к квартирохозя́йка обремени́ть олеи́н отома́н пупови́на счи́тка нерачи́тельный округля́ть осаждённые понахвата́ться снедь чистопо́лье Китай чуфариться шлинтик cranky ginger up heir apparent multiple control oil-engine многоземельный пеночка тампонировать