АЙИБ

(-ди, -да, -ар) 1. ayıb, eyib; айиб гаф eyib söz; 2. eyib, qüsur, nöqsan; гьар таватдик са айиб жеда. Ata. sözü hər gözəlin bir eybi var; 3. məc. danlaq, məzəmmət, tənə, qınama; айиб авун eyib eləmək, danlamaq, pisləmək, qınamaq (bax айибун); * айибар кӀев хьун aybı örtülmək, ayıbları gizlində qalmaq; айибар кӀевун a) aybını örtmək, gizlətmək, ört-basdır etmək; b) bədənin məhrəm yerini örtmək (bax айибар); айибар кьилел (винел, дуьздал) акъатун aybı açılmaq, ifşa olunmaq, biabır olmaq; айибар кьилел (винел, дуьздал) акъудун aybını açmaq, ifşa etmək.
АЙГЬАНАТУН
АЙИБАР

Digər lüğətlərdə

джем-се́шен злость оп скуфе́ечка хихи́кнуть высве́чивание доскреба́ться кле́йстер подскреба́ться полусти́шие попили́ть пригля́дываться сплошня́к трасс bank-note blotchy bricklaying hair-line inceptive low-powered oxygenase stander-by подрисовать проветривать промчаться