ЕДИНИЧНЫЙ

прил. 1. tək-tək, tək-tək təsadüf edilən, az təsadüf edilən, tək bir, nadir; единичные случаи tək-tək (az) təsadüf edilən hallar; 2. tək, fərdi, ayrı-ayrı.

ЕДИНИЧНОСТЬ
ЕДИНОБОЖИЕ

Digər lüğətlərdə

-же включа́я очи́ток пола́зать разби́вка ры́хленький углова́тость упа́ривать го́ты мело́ванный норма́ннский рычажо́к соро́чечный сче́рпывать army ants arnica shortness twaddly впрок золение открещиваться подбалтывать подобрать расти хорват