НАВЛЕЧЬ

сов. səbəb olmaq, oyandırmaq, doğurmaq, törətmək, yaratmaq, düçar etmək, uğratmaq, düşürmək; навлечь беду fəlakətə səbəb olmaq (uğratmaq); навлечь на себя подозрение özünə qarşı şübhə oyandırmaq.

НАВЛЕЧЁННЫЙ
НАВОДИТЬ

Digər lüğətlərdə

подгрузи́ть поча́хнуть схо́лии ДК мажо́р ма́т-перема́т на дыбы́ становиться обгни́ть фразеологи́чность челоби́тье архивариус демон air-gun alienage bigame developed famish smoke quartz unfashioned бактериолог каёмчатый обмахивать отразить сравнительно-исторический хохма