НАВЛЕЧЬ

сов. səbəb olmaq, oyandırmaq, doğurmaq, törətmək, yaratmaq, düçar etmək, uğratmaq, düşürmək; навлечь беду fəlakətə səbəb olmaq (uğratmaq); навлечь на себя подозрение özünə qarşı şübhə oyandırmaq.

НАВЛЕЧЁННЫЙ
НАВОДИТЬ

Digər lüğətlərdə

-еничеств-(о) ку́клин неиспо́рченный норма́ль обчини́ться поли́тик прислу́жница стесни́ть черти́ха диплома́т застеклённый опресни́тель толсте́нный центризбирко́м чуть battered benignant ethnicism spiro- взметнуться медицейский окружить припадок сторожиха язва