VACİBAT

is. [ ər. “vacib” söz. cəmi] köhn. Din və köhnə adab baxımından yerinə yetirilməsi və ya riayət edilməsi vacib olan işlər.
// Ümumiyyətlə, çox vacib olan şey.
İnsan üçün gəzmək vacibatdandır. H.Zərdabi.

VACİB
VACİBLİ

Значение слова в других словарях

васса́льский вы́кипеть ковёрчатый по-мари́йски привали́ть прифуго́вывание смо́лвливаться узо́ристый быть не в своей таре́лке вымога́ться мяте́жница пепто́нный плутокра́тия пу́ночка перепел трундра Jaffa Olga souchong tradespeople vasty заделка пневматика троцкизм умирание