...* Başına döndüyüm alagöz Pəri, İşin qurub otağında saqinin, Çahar zülfü bir-birinə vuruldu, Qanlar oynar buxağında saqinin.
Полностью »1.1. крупа : чӀахарин - крупяной. 1.2. очищенная от шелухи полба. 2. крупяной : чӀахар аш - плов из крупы.
Полностью »1. yarma (dingdə döyülmüş dən); къуьлуьн чӀахар buğda yarması; 2. чӀахарин yarmadan hazırlanmış (bişirilmiş); чӀахар(ин) аш yarma aşı.
Полностью »сущ.; -ар, -ри. -ра махсус регъверик куьлуь авунвай, хархар авунвай нехв, кьуьл. # къуьлуьн ~, нехуьн ~; куьлуь ~, ири ~; ~ ругун, -михьун.
Полностью »...цветов, müxtəlif (cürbəcür) çalarlar разные оттенки, qırmızı çalar красный оттенок 2. перен. особенность, разновидность, представляющая собой малозам
Полностью »… -оватый, -еватый (вторая часть производных прилагательных, обозначающая сходность с чем-л.). Ağaçalar беловатый, белесоватый, qırmızıyaçalar краснов
Полностью »...(в старину: человек, посланный куда-л. со срочным известием). Çapar göndərmək haraya послать гонца куда 2. курьер; вестовой (строевой солдат, назначе
Полностью »1. ÇAPAR Arslanın vəziri Şəmsəddin təcili çaparla Təbrizə belə bir məktub göndərdi.. (M.S.Ordubadi); QASİD, ELÇİ (məc.) [Cavahir xatun:] O, Cavanşirin
Полностью »...[Həcər] kağızı yazıb, başını bağlayıb, verdi bir çapara ki, apar, ver Ələsgərə. “Aşıq Ələsgər”. [Nofəl karvansara sahibinə:] Nə oldu, qoca? Çaparlar
Полностью »is. 1. Əsas rəngdən yalnız tonla fərqlənən rəng müxtəlifliyi. Rəng çaları. 2. məc. Bir şeydəki kiçik müxtəliflik, azacıq fərq; incəlik. Sözün məna çal
Полностью »Bir sıra rəng adlarına qoşularaq oxşarlıq, bənzərlik, yaxınlıq bildirir; məs.: ağaçalar, qırmızıyaçalar və s
Полностью »Ӏ 1) чар Ӏ; 2) n. playing cards, cards used in card games (such as poker, bridge, etc.).
Полностью »Ӏ - мн. ч. от чад. ӀӀ - деревянная оглобля (применяемая для запряжки парных быков (буйволов) в плуг при пахоте)
Полностью »сущ. 1. чамар, чапар (виликра: балкӀан гьална са чкадиз хабар, ччар тухвана-хкидай кас); 2. ист. миях (балкӀанрал алай) охрана.
Полностью »Ӏ - 1. мн. ч. от чар Ӏ. 2. игральные карты : чарар къугъун / чарарал къугъун - играть в карты. ӀӀ - мн. ч. от чар ӀӀ.
Полностью »(уст.) - 1. крепостной вал. 2. гонец. 3. расстояние пути, которое проходил один гонец(примерно равное 20 км)
Полностью »Ӏ - мн. ч. от чам [ччам]. ӀӀ - чамар (всадник, сообщающий выстрелами о приближении свадебного поезда или шествия к дому невесты или жениха, за что он
Полностью »туьрк: * чамар авун рах., гл., ни-куь тади ва хкадарун квай камаралди вилик фин. ЯбатӀаяз диде вичин патав гумачирди акуна. Алай чкадал са шумудра и
Полностью »туьрк., сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра ) куьгь. къеледин цал. 2) айвандин стунрин араяр чиливай 1 -2 метр хкаж хьана тахтадал кӀевнавай жерге-цал
Полностью »туьрк., сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра 1) са никай ва я квекай ятӀани хабар гузвай кас. Рекьера гьатна чапарар, Акъудна еке хабарар
Полностью »сущ., гзафв. кь.; -и, -а 1) чар [ччар] существительнидин гзафвилин кьадардин форма. Кил. ЧАР [ччар]. 2) къумар къугъвадай чарар.
Полностью »сущ.; -и, -а геждалди къапуна хьайи фири некӀедин винел пата кьадай кьелечӀ перде.
Полностью »[ччарар] oyun kartı, qumar kağızı, gəncəfə; чарар паюн kartı paylamaq; чарарал къугъун kart oynamaq.
Полностью »...yarması къуьлуьн чӀахар; arpa yarması мухан чӀахар; // чӀахар хапӀа, чӀахар; yarma bişirmək чӀахар чурун.
Полностью »BAHAR – QIŞ Payız ötür, qış keçir; Bahar qalır arxada (H.Hüseynzadə). BAHAR – ZİMİSTAN Lakin mənim baharım solub, zimistan oldu (S.S.Axundov).
Полностью »1 I сущ. весна: 1. время года. Bahar bayramı праздник Весны, baharın ilk elçiləri первые вестники весны, ilk bahar ранняя весна, bahar yeli дуновение
Полностью »I сущ. обед: 1) приём, принятие пищи (обычно в середине дня). Nahar vaxtı во время обеда, nahardan əvvəl (qabaq) перед обедом, nahardan sonra после об
Полностью »NAHAR O ki qoyun padşahın naharı; Quzunu şaxlarıq axşam iftarı (Q.Zakir); GÜNORTA YEMƏYİ ..karxanalarda fəhlələr günorta yeməyinə çıxmağa hazırlaşardı
Полностью »...[fars.] 1. İlin qış, yay arasında olan fəsli; yaz. Bahar ayları. Bahar yağışı. Havadan bahar qoxusu gəlir (yaz yaxınlaşır.) – Qurbani der: bahar olur
Полностью »is. [ər. nəhar] 1. Günorta yeməyi. Nahar etmək. – Mirzə iştahasız nahar yeyib yatmaq istədi. Ə.Haqverdiyev. Hədiyyə naharını təzəcə bitirmişdi ki, qap
Полностью »I. i. dinner; dadlı ~ good* dinner; bir kəsi ~a dəvət etmək to invite / to ask smb. to dinner; ~dan sonra after dinner; ~dan əvvəl before dinner; ~da
Полностью »Bu, farscadır, bizdə oğlaq ayı (döl vaxtı, doğum vaxtı) işlədilib. İndi “yaz” deyirik. (Bəşir Əhmədov
Полностью »I. i. spring; erkən ~ early spring; ◊ ömrün ~ı the spring of life; ~ın gözəlliyi beauty of spring II
Полностью »is. printemps m ; ~ bayramı fête f de printemps ; ~ ətri gəlir cela sent le printemps ; ~ yaxınlaşır le printemps approche, le printemps se fait senti
Полностью »...baxırsan dahardu (Bakı) II (İmişli, Kürdəmir) südlü darı aşı. – Dahara yağ tökəndə daddi olur (Kürdəmir)
Полностью »(Xaçmaz, Quba) məcməyi. – Xörəyi gətirəndə buşqabları nahara quyub gətirillər (Quba); – Ana, bizim naharı Gülsüm xala apardı (Xaçmaz)
Полностью »прил. чӀахар ийиз жедай, чӀахар авун патал виже къведай, чӀахар авун патал ччара авунвай (мес. къуьл).
Полностью »гл. 1. чӀахар авун, ттвар иридаказ регъуьн, регъвена чӀахар авун; 2. кӀарас гудун, юкьвай падун, хун (яргъивилихъди).
Полностью »сущ. бот. гергер (балкӀанриз ем патал гудай, гьакӀни тварарикай чӀахар ийидай са набатат); // гергерин; yulaf yarması гергерин чӀахар.
Полностью »урус, сущ.; -ди, -да: -ар, -ри, -ра гъуьр, техил, чӀахар хуьдай, маса гудай чка, дарамат. ЦицӀибриз чӀахар къачуз Эльмира лабаздал фенвай. Р.
Полностью »...бот. гречиха, гречка (нехуьн жуьредин са набатат); // гречихадин (мес. чӀахар, гъуьр).
Полностью »məch. 1. чӀахар хьанваз хьун, иридаказ регъвенваз хьун; 2. гватнаваз хьун, юкьвай пад хьун (кӀарас).
Полностью »...-ер) 1. pərinc (buğda növü); 2. нехуьн pərinc -i [-ı]; нехуьн чӀахар pərinc yarması.
Полностью »...-ер) 1. pərinc (buğda növü); 2. нехуьн pərinc -i [-ı]; нехуьн чӀахар pərinc yarması.
Полностью »...измельчённый; рубленый : регъвей истивут - молотый перец; регъвей чӀахар - молотая крупа; регъвей як - рубленое мясо.
Полностью »...-уна; -ар, -ари, -ара 1) арабадин чархуна цӀапурар кьунвай кӀарас. 2) чӀахар ийидай дингинин кӀарас.
Полностью »пару; цал; жугъун; чах-чахар (эхирки са чкадилай элкъуьрнавай цал ва я ракьун тIваларин жугъун).
Полностью »Farsca çahar (dörd) və pa (ayaq) sözlərindən əmələ gəlib (“dördayaqlı” deməkdir). (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »Fars sözüdür, çahar və yek kəlmələrindən əmələ gəlib, “tamın 1/4-i” deməkdir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »f.sif. üyüdülmüş, çəkilmiş, döyülmüş; регъвей чӀахар üyüdülmüş yarma; регъвей як çəkilmiş ət (ət maşınında).
Полностью »f.sif. üyüdülmüş, çəkilmiş, döyülmüş; регъвей чӀахар üyüdülmüş yarma; регъвей як çəkilmiş ət (ət maşınında).
Полностью »...[fars.] Altı. Dünən beş, bu gün şeş. (Məsəl). // Nərd oyununda. Çahar atdım, şeş gəldi. (Məsəl).
Полностью »...bot. vələmir (yulafça); 2. гергерин yulaf -i [-ı]; гергерин чӀахар yulaf yarması.
Полностью »...bot. vələmir (yulafça); 2. гергерин yulaf -i [-ı]; гергерин чӀахар yulaf yarması.
Полностью »Çahar sözünün təhrif olunmuş şəklidir, “dörd” deməkdir. Dastanlarda hər iki formada: həm çar, həm çahar kimi işlənir. Vətənimdən etdin məni didərgin,
Полностью »...менфятлу я. З. Э. Муькъвел гелер. * нехв хьиз нар. булдиз. * нехуьн чӀахар сущ. нехуькай авунвай чӀахар. Дустунин кайваниди чаз нехуьн чӀахарин
Полностью »...-ди, -да; -яр, -йри, -йра жими хуьрек. Алидин папа синидаваз чӀахар аш гъана, патавни туьнт серг кутунвай шурпа эцигна. А. И. Самур.
Полностью »[fars. ça(ha)r və ər. hövz] Böyük hovuz. [Qulu:] Ağa, bağçada çarhovuza su buraxmışdım. S.S.Axundov. Bəzi həyətlərdə su quyusu və çarhovuz görünərdi.
Полностью »сущ.; -веди, -веда; -ер. -ери, -ера кьурай емишар, чӀахар акадарна гьазурнавай жими хапӀа. Холодильникда ва я къайи чкада чуьк 23 юкъузни хуьз жеда
Полностью »“узун¹”dan f.sif. qovrulmuş (qabda, sacda və s. yalxı qızardılmış); узай чӀахар qovrulmuş yarma; узай кинияр qovrulmuş əriştə; узай къуьл qovrulmuş bu
Полностью »Çahar sözünün təhrif olunmuş şəklidir, “dörd” deməkdir. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Dastanlarda hər iki formada: həm çar, həm çahar kimi işlənir. H
Полностью »сущ.; -ди, -да; -яр, -йри, -йра гъуьр ва я чӀахар ва маса махсус затӀар кутуна цел ргана гьазурдай недай затӀ. # кӀеви ~, жими ~; ширин ~, къайи
Полностью »...qıl öz dərdivə çarə; Banu hərəm oldun. M.Ə.Sabir. [Qızıl Arslan] “Çahar dərviş” romanını yoxladığı zaman Rövşən “Banu” hekayəsini oxuyurdu. M.S.Ordub
Полностью »(-ди, -да, -ар) aş, plov; чӀахар аш yarma aşı; дуьгуьд аш düyü aşı; аш авун патал гафар ваъ, дуьгуьни чӀем герек я. Ata. sözü sözlə plov bişsə, dağ qə
Полностью »...(çarpadar), yük heyvanı ilə mal daşıyıb haqq alan şəxsə deyirlər. Çar (çahar) və padar (ayaqçı) sözlərindən əmələ gəlib. Farslar “köçəri türkmən” mən
Полностью »прил. чӀахар кваз гьазурнавай. Къаюман жавабар чӀахарин ашдик тагъ авур чӀем хьиз кужумиз хьана... З. Э. КУТВ-диз фена. Ахьтин йифер жедай хьи, кӀу
Полностью »...yaylığı. Ara ipəyi dördqat ipək telindən ibarət olduğu üçün çarqat (çahar qat) adlanır. Nigar xanım o saat Pəri xanımın çarqatına bircə qırnıq sürmə
Полностью »...ийизвайни? ТахьайтӀа: инсансуз тирни ? А. А. Гъуьр, шекер, дуьгуь, чӀахар - вири гьа и чкадал гъизва. Ш. Шабатов. Ерийрал рикӀ ала...
Полностью »...ийизвайни? ТахьайтӀа: инсансуз тирни ? А. А. Гъуьр, шекер, дуьгуь, чӀахар - вири гьа и чкадал гъизва. Ш. Шабатов. Ерийрал рикӀ ала...
Полностью »...bir qayda olaraq, fars mənşəli saylar işlənir: yek, dü, sə, çahar, pənc, şeş. Mürəkkəb sözlərin birinci komponenti kimi də işlənir: yekrəng, yekdil.
Полностью »...хапӀа düyü sıyığı; кинийрин хапӀа əriştə; кӀачӀ-кӀачӀ хапӀа umac; чӀахар хапӀа yarma sıyığı; чарадан ашдилай жуван кӀвалевай хапӀа хъсан я. Ata. sözü
Полностью »Bu sözün əsli çəhar və su kəlmələrindən ibarətdir. Çahar farsca “dörd”, su isə ərəbcə “tərəf” deməkdir. Dörd tərəfi bağlı yerdə alış-satış gedib və ba
Полностью »...эцигдай цурун элкъвей формадин затӀ. Алидин папа синидаваз чӀахар аш гъана, патавни туьнт серг кутунвай шурпа эцигна. А. И. Самур. Гъанва лезги шу
Полностью »...хъийимир тваррикай ибарат затӀ винел патал гьар патахъди чукӀурун. Абур ( чӀахар - А. Г.) анжах кьел кутадай хьиз, гьакӀ дад патал, хъчарикай ий
Полностью »фарс, сущ.; -ди, -да; -яр, -йри, -йра хайи дуьгуь, чӀахар. * хирде авун рах., гл., ни къайда чӀурун, дуьз къайдадивай къерех хьун. Месела, «Дуст
Полностью »...акъахун Ӏ. • [акhахьун] (-из, -на, акахь/-а) - 1. смешиваться : дуьгуьни чӀахар акахьна - рис смешался с крупой. 2. перепутываться, запутываться : эх
Полностью »сущ. четвёртая клетка (четвёртое поле) в нардах, куда ставятся костяшки (шашки нардов) во время игры
Полностью »