-а; м. В Древней Руси: лицо, получившее ссуду (купу) и попавшее тем самым в зависимость от землевладельца.
Полностью »...хим. Низшая степень окисления химического элемента. Закись меди. Закись железа.
Полностью »...yediriləcək ağac; 2. məc. zəhər, ağı (çox acı şey haqqında); закьум хьтин zəqqum kimi, çox acı, lap acı, zəhər kimi; 3. məc. haram tikə, boğazdan keç
Полностью »1. жалкий кусок (пищи). 2. отрава : зегьердилай, закьумдилай туькьуьл я - горче яда и отравы.
Полностью »араб, сущ.; -ди, -да, -ар, -ри, -ра 1) куьлуь кӀус (недай затӀунин). Халкь закьумдихъ маса ганвай хаиндив Вахтуналди алцурариз тамир жув... Х. X. Ха
Полностью »= закута; -а; м. 1) нар.-разг. Хлев для скота (обычно мелкого) Загонять телят в закут. В закуте на соломе лежала овца. 2) а) Угол в избе около печи. Д
Полностью »1. tex. şlak, pasa; 2. məc. çox bərk, daş kimi, həddindən artıq qurumuş (çörək və s. haqqında).
Полностью »сущ.; -ди, -да; -ар, -ри. -ра металлдин пичера руда цӀурурайла, амукьдай кӀеви цӀивин хьтин затӀ.
Полностью »n. slag, scoria, residue of ore separated from a metal during the smelting process; sinter, heat a material to just below the melting point so that it
Полностью »...qəmgin-qəmgin, həzin-həzin, yanıqlı-yanıqlı; зарул-зарул шехьун zar-zar ağlamaq, həzin-həzin ağlamaq, inləmək, zarıldamaq.
Полностью »1. жизви тIуьн, са сивел элягъун; закуска авун. 2. винелай тIуьн; закусить лекарство конфетой дармандин винелай къенфет тIуьн.
Полностью »саралай авун, жакьун (балкIанди кьенер, инсанди пIуз). ♦ закусить удила кьилел чIугун, кьуна акъвазриз тахьун.
Полностью »1. сущ. дакӀур чка; дакӀун квай чка; тӀур; // мед. шиш, дакӀун; 2. прил. пер. дакӀур, вилик хкатай, хкис хьайи, экъис хьайи (мес. руфун).
Полностью »устар. I сущ. мужчины II прил. мужской. Əhalinin zükur qismi мужская часть населения
Полностью »(Dərbənd) taxıl saxlamaq üçün taxtadan düzəldilmiş iri qab. – Zaxur təxdədən qeyrilədi, unə hacbuğda da tükəllər
Полностью »м мн. нет 1. xüs. sulama, tablaşma, suvermə (polada); 2. bərkitmə, möhkəmlətmə; bərkimə, möhkəmlənmə; 3
Полностью »сов. 1. əsmək, əsməyə başlamaq (külək); 2. üfürmək, üfürüb söndürmək; 3. tex. yandırmaq, alışdırmaq
Полностью »м 1. qürub, batma (ay, günəş); 2. gün batan çağı, qürub zamanı, günbatan; 3. məc. süqut, zaval, son, axır; ◊ на закате дней qocalıq zamanında, ömrünün
Полностью »ə. 1) qeyd edən; deyən, xatırladan; 2) zikr edən, təsbeh çevirən və ya virdlə məşğul olan; 3) təkyədə zikr oxuyan
Полностью »1. уф гана хкадрун. 2. куькIуьрун, цIай ягъун (домна пичиниз). 3. гap атун; гар акъатун
Полностью »is. [ər. “zəkər” söz. cəmi] klas. Kişilər. Hər yerdə zükur və ünas bimaristanları olurdu ki, qərib və bikəs mərizlərə orada müalicə edib pərəstar olur
Полностью »1. Batma (ay, günəş), 2. Gün batan çağı, qurub zamanı, günbatan; 3. Zaval, son, axır
Полностью »is. [ər.] din. Zikr edən (bax zikr 2-ci mənada). // Keçmişdə təkyələrdə ilahiyyat oxuyan adam. Zakirəm, zikr eylərəm, yəni ki şeyxəm; sufiyəm; Gör nə
Полностью »мн. нет. 1. акIун; закат солнца рагъ акIун; вернуться на закате солнца рагъ акIизвай чIавуз хтун. 2. пер. эхир; на закате дней уьмуьрдин эхирда, кьу
Полностью »закон (закун); къанун; законы природы тIебиатдин законар; советские законы советрин законар. ♦ объявить вне закона закондилай къеце хьунухь (яни зако
Полностью »запас (1. игьтият патал, къвезмай вахт патал хвенвай шей, суьрсет. 2. вич дяведин къуллугъдикай михьиз азад ийидай яшдихъ агакьдалди герек хьай
Полностью »ж 1. кхьин. 2. кхьинар, кхьей затI. 3. (кхьей) чар, документ (са гзаф официальный чарарин тIвар)
Полностью »1. яд гун (гьулдандиз), цел дуьзмишун. 2. пер. лигимрун, ччан кIеви авун. 3. кIевивал, дурумлувал, мягькемвал, лигимвал
Полностью »бот. кактус (ккалин мез лугьудай, цацар алай, пешер алачир къалгъан хьтин набатат).
Полностью »бот. фикус (гуьрчегвал патал кIвалера хуьдай гьамиша къацу гьяркьуь пешер жедай чими уьлквейрин гъвечIи ттар).
Полностью »фокус (1. физ. хайи ва я сана акьуна элкъвей экуьнин ва я чимивилин нурар сад- садал расалмиш хьайи, сада-сад кьатIзавай точка. 2. мед. тIа хьана
Полностью »1. фокус (кьатIуз тежервал гъилералди зарбдиз кар ийиз къалурдай, суьгьуьрда твадай хьтин уюн). 2. пер. уюн, кьуьруьк.
Полностью »(Şuşa) ayaq səsi. – Kərimin uzaxdan davuşu bəlli olur, çünkü yeriyəndə ə:xların sürüyür
Полностью »is. [yun.] Fənər. Ər-arvad birbirinə qoşulub, fanus əllərində axşam getdilər qazının yanına. Çəmənzəminli. Gecənin qaranlığında küçələr nökərlərin sax
Полностью »[lat. focus – mənbə] 1. fiz. Sınmış və ya əks etmiş şüaların kəsişdiyi nöqtə. Hər optik sistemin iki fokusu olur
Полностью »is. 1. Bükmə şəkli, bükmə tərzi, bükmə üsulu. 2. Bir şeyin qırışmış, bükülmüş yeri; qırış. Paltarın büküşü
Полностью »...öyrənib başqalarına çatdıran şəxs. Fəhlələr, Şendrikov qardaşlarının casus olduqlarını söyləyəndə bəzi yoldaşlar buna şübhə ilə baxırdılar. M.Hüseyn.
Полностью »[lat.] bot. Tutkimilər fəsiləsindən tropik ağac və ya sarmaşıq. // Həmin cinsə daxil olan, iri ovalşəkilli yarpaqları olan bəzək bitkisi
Полностью »...bax gözbağlıca. Teatrda pərdə açılmayınca mən bu əqidədə idim ki, fokus göstərəcəklər. Ə.Haqverdiyev. // məc. Hoqqa, hoqqabazlıq, oyunbazlıq. Fokus ç
Полностью »is. [ər.] Qarabasma. Lakin bu, yuxu deyil, kabus idi. Ə.Əbülhəsən. // Kölgə. Küçələri, evləri taun gəzir birbəbir; Bir qara kabus kimi o hər yerə baş
Полностью »прич. dişlənmiş, qapılmış, çeynənmiş, dişləm-dişləm edilmiş, çeynəm-çeynəm edilmiş
Полностью »сов. 1. dişləmək, sancmaq; меня закусали комары məni ağcaqanadlar sancdılar; 2. qapmaq; не ходите - собаки закусают getməyin - itlər qapar
Полностью »сов. dan. 1. dişləməyə başlamaq: 2. bir-birini dişləməyə (qapmağa) başlamaq; qapışmağa, çeynəşməyə başlamaq
Полностью »