(-ади, -ада, -ар) leysan, bərk yağış, selləmə yağış; юргъ къун (юргъ акатун) leysan yağmaq, güclü (selləmə) yağış yağmaq.
Полностью »сущ.; -ади, -ада; -ар, -ари, -ара гужлу къати марф кваз жедай гар. КичӀе жеда, буба, бегьем, КӀамара юргъ рахадайла. А. С. Хцихъ галаз ихтилат. Марф
Полностью »is. [ər.] kit. Məcburi olmayıb zamanın tələbindən doğan adət, qayda, üsul, hökm, dəb. [Şeyx Sədra:] Ürfü şər olmayır bu fikrə şərik; Çəkilir şeymidir
Полностью »гьурра! ♦ на ура 1) гьуррадалди, къетIъи гьужумдалди; 2) пер. бегьем фикир тавуна гьуррадалди акатайвал (са кар авун).
Полностью »(Ağcabəd, Başkeçid, Borçalı, Gədəbəy, İmişli, Qax, Qazax, Xocavənd) bağ və bostanda son yığım. – De:llər bosdan uradı, biz də gedəx’ qarpız gətirəx’ (
Полностью »I (Göyçay) urva II (Gədəbəy) 100 qram. – İki mırtdaη, bir urf olu:r?; – Dörd urfun bir girvəngə: ler
Полностью »(Əli Bayramlı) bax ura. – Uridi, ged sən də yığ ◊ Uri olmağ – son dəfə yığılıb qurtarmaq. – Bossandakı qarpızzar uri oldı
Полностью »(Cəbrayıl, Sabirabad, Ucar) bax ura. – Urudan so:ra bossana mal-qara bıraxılar (Ucar)
Полностью »I (Ağcabədi) çoxdoğan. – Uruğ arvat tez qojalar II (Biləsuvar, Sabirabad) qarşı, qabaq. – Saba-saba uruğma yava adam çıxdı (Sabirabad) III (Biləsuvar,
Полностью »1 межд. ура!: 1. боевой клич войск при атаке 2. восклицание, выражающее восторженное одобрение 2 сущ. окончательный сбор (сбор остатков урожая) бахчев
Полностью »is. Tərəvəzin, meyvənin ən axırda dəriləni. Gedər bostan urası; Qalar üzün qarası. (Ata. sözü)
Полностью »межд. ura! hurra!; ◊ на ура 1) ura deyərək, qəti hücuma keçərək; 2) məc. dan. hazırlaşmadan, heç bir hazırlıq görmədən.
Полностью »urge1 n arzu, istək, meyl, vadaredici səbəb; zorlama; sexual ~ cinsi həvəs / istək; ~ to write yazmaq arzusu / istəyi urge2 v (adət. on) 1. məcbur / v
Полностью »: руг-руг авун - разбивать вдребезги (что-л.); руг-руг хьун - разбиться вдребезги, на мелкие куски.
Полностью »xıncım-xıncım, tikə-tikə, parça-parça; руг-руг авун a) xıncım-xıncım etmək, tikə-tikə etmək, toz halına salmaq; b) məc. darmadağın etmək, külünü göyə
Полностью »...axırda dəriləni. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Biçirlər yağıların başını ura yerinin kəliyi kimi. (“Mahru xanımın Çənlibelə gəlməyi”) (İ.A., B.A.)
Полностью »ing. Uniform Resource Locator – «resursun vahid lokatoru» sözlərinin baş hərflərindən yaradılmış abreviatura
Полностью »Yerimək (yürümək) sözü ilə bağlıdır, yaxşı yeriyən iki yaşlı ata ürgə deyirlər. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »İkiyaşar dişi at balası. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Atını qoyarsan burada. Minərsən mənim Alagöz ürgəmi
Полностью »туьрк, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра ген гуьдай алат. Килигзава яр къелемдиз Нехвер гуьзвай урагъдал
Полностью »туьрк, прил. зарбдиз фидай. Гьасятда, юргъа балкӀанрал ахьахна, фейи нуькерри, рекьин юкьвал са дерин фур эгъуьнна, аниз яд ахъайна. Ф. Акьуллу дан
Полностью »сущ.; -ди, -да; -яр, -йри, -йра зарбдиз фидай балкӀан. КӀвачи-кӀвачи агакьдач. Акьах ман чи юргъадал
Полностью »туьрк, сущ.; -уни, -уна; -ар, -ари, -ара 1) хуьр. Юлдашар, заз Урусиятдавай кьван юрдар акуна. С. С. Заз Урусият акуна. 2) бубайрилай амай кӀвал,
Полностью »сущ.; -уни, -уна; -ар, -ари, -ара 1) шуькӀуь яргъи тӀвал. Тахтадални терез алай. А патални кьакьан, са юркунал ихьтин малумат алай.... А. А. Лезгияр
Полностью »...чукурун, катун, фин. Вуч герек я акӀ хьун лавгьа, Течирла ваз юртни юргъа. Жув гъисабиз Дуьньяд кавха, Эркекни дишид тийижиз. С. С. Лавгъа шаирдиз.
Полностью »сущ.; -уни, -уна; -ар, -ари, -ара юг гатана куьтягьайла, техил пуларикай, цӀекӀверикай михьун патал цавуз вегьедай тадарак.
Полностью »сущ.; -уни, -уна; -ар, -ари, -ара 1) къуьнерин далу пад. Гьайиф вахъ галаз акъудай уьмуьр! - ада лап хъел кваз чилиз тфу гана, перемни юрфарал акьал
Полностью »...–“irili-xırdalı bütün bostan məhsullarını toplamaq” deməkdir. Ura sözü, ehtimal ki, biçmək, yığmaq, toplamaq mənasını verən or kəlməsi ilə bağlıdır,
Полностью »...şeypurlar, naylar; Ucalmaqda ləşkərdən urraylar. M.Ə.Sabir. Soldat “ura” deyib keçdi hücuma; Töküldü qanları torpağa, quma. H.K.Sanılı. 2. Hərarətli
Полностью »[yun.] fiz. İş və enerji ölçüsü vahidi. Erq bir dina qüvvənin (hərəkət istiqamətində) bir sm məsafədə gördüyü işdir. “Fizika”.
Полностью »is. [ər.] Mənşə və bəzi irsi xüsusiyyətlərinə (saçlarının, dərilərinin rənginə, başlarının quruluşuna və s.) görə bir olan tarixən təşəkkül tapmış ins
Полностью »...şahbaz gözlərini görəndə; Uçar mürği-ruhum, durmaz bədəndə. Q.Zakir. Nə ola Abbası yada salalar; Havada mürğlər qanad çalalar. Aşıq Abbas. □ Mürği-sə
Полностью »i. race; ağ ~ the white race; qara ~ the black race; sarı ~ the brown race; kübar ~dən of noble race
Полностью »f. quş. Mürği-dil «ürək quşu» m. könül, ürək. Mürği-səbah (səhər) «sabah (səhər) quşu» 1) m. bülbül; 2) m. xoruz.
Полностью »...объединенных общностью присхождения, наследственных особеннсотей). “Ali” irq “высшая” раса
Полностью »mürəkkəb sözlərin “təşkilat” mənasında olan birinci tərkib hissəsi; məs.: оргвыводы (təşkilati nəticələr)
Полностью »...къатиз, зарбдаказ къвазвай (мес. марф); // сущ. кӀеви ва къати марф, юргъ, чӀух.
Полностью »...яд гудай къайда; 2. прил., сущ. сел хьиз къвазвай гужлу марф, юргъ, чӀух, сел.
Полностью »...-на, -из, -зава; -рай; акад тавун, акад тахвун къваз башламишун. Юргъ акадна хуьрел мичӀивал акьалтна. 3. Э. Лацу дуьгуьр. И ванцихъ галаз санал мар
Полностью »...клас. шараб; abi-leysan (abi-niysan) гатфарин марф, къати марф; юргъ, чӀух; abi-zəmzəm Земзем (Меккеда авай Земзем къуюдин яд; клас. шараб).
Полностью »...- йифди, югъ + -ди - югъди. Алатай йифди дереда пехъивал авур юргь, анжах югъ ахьа хьайила, секин хьана. Къ. М. Дагъларин дерин булахар.
Полностью »...кьена гатун йикъан зегьемвал, ТӀебиатди таза нефес къачузвай. И. И. Юргъ. * ахвайш (ахваш) хьун гл. лезет хьун. Самурдин дередин кьилелай хъиткьи
Полностью »...йифиз цавари къукьрумар ийиз, гужлу цӀайлапанар ягъиз ахьтин юргъ къвана хьи, хуьруьн вилик квай къацу махпур хьтин векь экъечӀнавай къая юргъад
Полностью »...юргъвадин непгижайриз итог ягъай саягъда. 3. Э. ВацӀал кьеб. Юргъ хкатайла, никӀериз килигна хтай колхоздин бригадир ацӀай туп хьтин Мердан рува
Полностью »...бейхабардиз бахтсузнай... Ш. Т. Ватандин лувак. Бейхабардиз акатай юргъ, Къалу селлер атай югъ Я. Ш. Ю. Пародияр. Бейхабардиз чи арадай акъатн
Полностью »...санал) къвез (физ) авалун; ucundan tut, göyə çıx гзаф кӀевиз къвазвай (юргъ, чӀух) марфадикай рахадамаз; ucundan tutub ucuzluğa getmək акатайвал раху
Полностью »...КӀеви ахвар Марфадин йри стӀалар кьериз-кьериз аватиз башламишна. Юргъ акатна... М. В. Гьарасатдин майдандал. Абур дередай дагъдиз хкаж хьана куьт
Полностью »...М. Ш. Рагъ къаршиламишзава. Алатай йифди дереда пехъивал авур юргъ анжах югъ ахъа хьайила, секин хьана. Къ. М. Дагъларин деринрин булахар. Алатай
Полностью »n 1. təcililik, yubanmazlıq; a matter of great ~ çox təcili məsələ; in case of ~ çarəsiz halda; 2. inad, israr, inadkarlıq; the ~ of a claimant iddiaç
Полностью »