MƏNDİL₁

is. [ ər. ]
1. Cib dəsmalı, yaylıq.
Xətayini görcək xəta eylədim; Ləl, gövhər bir məndilə bükülmüş. Aşıq Valeh.
Cibindən bir məndil çıxarıb göz yaşlarını silir. H.Cavid.

2. məh. Ləçək.

Синонимы

  • MƏNDİL məndil bax dəsmal 1
MƏNDİL₂
MƏNDULƏ

Значение слова в других словарях

аккредити́вный акти́рование арендова́ние конфу́зно руже́йник снегоподо́бный чахо́тка чудакова́тый доси́живаться евро... ненадо́лго поправля́ться скоби́ть таблети́рованный шама́нство пуина солныш boatage dinner dress enplane gros grain mah-jong oil lamp plasmodia town end