ODUNÇU

is. Meşədən odun doğrayıb satmaqla məşğul olan adam.
Gedər odunçu meşəyə, ağac qırar, odun kəsər. A.Səhhət.
Odunçu öz iki oğlu ilə odun yığır. Ü.Hacıbəyov.

ODUNCAQLAŞMAQ
ODUNÇULUQ

Значение слова в других словарях

бумагопряди́льный некрити́чно непогреши́мость потёк сомбре́ро шхе́рный достоя́ть коллекти́вность ощуще́ние подгрыза́ть приблизи́тельно сеноста́вка тересна якуты Airedale ashamed deck-tennis fox-chase intensifier tank driver wahoo азартно волчица корыстный мерзавка