TAQƏT

\[ər.\] сущ. такьат, тӀакьат, тӀакь, гуж, къуват; taqət qalmamaq кил. taqətdən düşmək; taqətdən düşmək такьатдай аватун, гужунай аватун, такьат амукь тавун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqətdən salmaq такьатдай авудун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqəti kəsilmək кил. taqətdən düşmək.
TAQANOK
TAQƏTSİZ

Значение слова в других словарях

бульва́рный в ажу́ре забро́с кана́шка свой служи́вый желти́ть незри́мость потоло́чься правотво́рчество свя́зывание смуглоко́жий шерстяно́й белена белуга гайдук чебурахнуть air cover around bucket shop couth egg roll Elinor tonetic troy-fair