TAQƏT

\[ər.\] сущ. такьат, тӀакьат, тӀакь, гуж, къуват; taqət qalmamaq кил. taqətdən düşmək; taqətdən düşmək такьатдай аватун, гужунай аватун, такьат амукь тавун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqətdən salmaq такьатдай авудун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqəti kəsilmək кил. taqətdən düşmək.
TAQANOK
TAQƏTSİZ

Значение слова в других словарях

госпо́дь с ни́ми дисгармони́чно ку́рево недоразвитый низкочасто́тность отвердева́ние перифери́ческий пла́вень те́ни ультрареформа́торство бечёвочка застла́ть эпизо́д кабестан bonny cow town hunting spider rough-house space-qualified well-tempered whomp up въехать заметаться менестрель прихлебательский