Kotlyarevski Ukrayna ədəbiyyatının qabaqcıllarından biri hesab olunur. O, ukrayna dilində yazılmış və ilk dəfə 1798-ci ildə nəşr olunmuş "Eneida" poemasının müəllifidir. Bundan başqa, rus dilində də əsərləri var. Kotlyarevski ştabs-kapitan rütbəsi ilə 1806–1812-ci illər Rusiya-Osmanlı müharibəsində iştirak etmiş, müharibənin sonunda "1806-cı il Türkiyə müharibəsində rus qoşunlarının ilk hərəkətləri haqqında qeydlər" əsərini nəşr etdirmişdir.
İvan Petroviç Kotlyarevski 9 sentyabr 1769-cu ildə Rusiya imperiyasının bir hissəsi olan Poltavada Kotlyarevskilər ailəsində, zadəgan kazak starşina ailəsində anadan olmuşdur.[3][4] İvanın atası Pyotr İvanoviç Kotlyarevski Poltava şəhər magistraturasında katib vəzifəsində çalışmışdır. Onun anası Paraskeva Lavrentiyevna Jukovskaya Reşetilovkadan olan sotnya kazakının qızı olmuşdur. Kotlyarevskinin ata tərəfdən babası Poltavada yerləşən Müqəddəs Müvəffəqiyyət kafedralında diakon idi.[5] Kotlyarevski 1780–1789-cu illərdə Yekaterinoslav İlahiyyat Seminariyasında, 1789–1793-cü Poltava İlahiyyat Seminariyasında təhsil almışdır.[6] O, həmin dövrdə kənd mülkədarı ailələrində qulluqçu, 1793–1796-cı illərdə isə ev müəllimi kimi işləmişdir.[7]
İvan Kotlyarevski 1796-1808-ci illərdə hərbi xidmətdə olmuşdur. O, 1 aprel 1796-cı ildə Sever draqun alayında kursant təyin edilmişdir. Kotlyarevski 11 iyul 1796-cı ildə auditor, 1798-ci ildə praporşik, 8 yanvar 1799-cu ildə ikinci leytenant, həmin ilin 5 fevral tarixində isə leytenant rütbəsi almışdır.[8] O, 1802-ci ildə Dnestr və Krım baş müfəttişliklərində müfəttiş təyin edilmiş, süvari generalı markiz Jan Frank Luis Dotişampa müfəttiş köməkçisi olaraq göndərilmişdir. Kotlyarevski bundan sonra – 1806-cı ildən (şərti olaraq) 3 noyabr 1807-ci ilə qədər Osmanlı imperiyası ilə müharibə üçün nəzərdə tutulan 2-ci Ordu Korpusunun komandiri baron Kazimir Meyendorfun adyutantı kimi xidmət etməyə davam etmişdir. Kotlyarevski 12 aprel 1806-cı ildə ştabs-kapitan rütbəsinə yüksəlmişdir.[5][9]
Kotlyarevski 1810-cu ildən "Kasıb zadəganların uşaqlarının təhsili evi"nin nəzarətçisi vəzifəsində çalışmışdır. O, 1812-ci ildə I Napoleon BonapartınRusiyaya qarşı kampaniyası zamanı Kiçik Rusiyanın general-qubernatoru knyaz Yakov Lobanov-Rostovskinin icazəsi ilə Poltava vilayətinin Xorolski rayonunun Qoroşin şəhərində 5-ci kiçik rus kazak alayını yaratmış və bunun üçün mayor rütbəsi almışdır. Kotlyarevskiyə söz verilmişdi ki, müharibə başa çatdıqdan sonra 5-ci Kiçik Rusiya alayı daimi kazak ordusu kimi qorunub saxlanacaq.[11] Buna baxmayaraq, bu ideya reallaşmamış olaraq qalmışdır.[12] Kotlyarevski 1816–1821-ci illərdə Poltava Azad Teatrının direktoru kimi çalışmışdır. O, 1818-ci ildə V. Lukaşeviç, V. Tarnavski və başqaları ilə birlikdə "Həqiqətə məhəbbət" (ukr.Любов до істини) Poltava mason lojasının üzvü olmuşdur. Kotlyarevski 1821-ci ildən Azad Rus Ədəbiyyatı Həvəskarları Cəmiyyətinin üzvü olmuşdur. DekabristMatvey Muravyov-Apostolun dekabristlərin işi üzrə istintaq zamanı verdiyi ifadəsinə görə, Kotlyarevski Kiçik Rus Məxfi Cəmiyyətinin üzvü idi. Hər halda, istintaq komitəsi bu iddiaya məhəl qoymamışdır.[13] Kotlyarevski Mixail Şepkinin təhkimçilikdən azad edilməsinə kömək etmişdir. O, 1827–1835-ci illərdə xeyriyyə təşkilatlarının qəyyumu olmuşdur.[14] O, 1835-ci ildə birdəfəlik təqaüdə çıxmışdır. Kotlyarevski mədəni həyatla maraqlanmağa davam etmiş, ona müraciət edənlərə dəstək olmuşdur. Bu dövrdə o, özünü ədəbi yaradıcılığa həsr etmişdir.[15]
1828–1829-cu illərdə İvan Kotlyarevskinin qulluqçusu işləmiş Varvara Leleçixanın memuarına görə, Kotlyarevski "adi insanlarla xoş və mehriban rəftar etmiş, onlarla kiçik rus dilində danışmış, zarafatlaşmış, həmişə hər kəsə gülümsəmişdir. Bütün bunlar onu tanıyan hər kəsi özünə cəlb etmişdi".[16] İvan Kotlyarevski 1838-ci ildə Poltavada vəfat etmişdir. Onun qəbirüstü abidəsini dostu Pavel Steblin-Kamenski öz vəsaiti hesabına ucaltmışdır.[17] Kotlyarevski evli deyildi. Onun varisi və məşuqəsi evində qulluqçu kimi çalışmış Matryona Yefremovna Vekleviçeva olmuşdur.[18]
Osipovun "Eneida"sının və Kotlyarevskinin "Eneida"sının ilk misrası
İvan Kotlyarevski ədəbi fəaliyyətə təxminən 1794-cü ildə başlamışdır. O, "Kotlyarevski tərəfindən kiçik rus dilinə tərcümə edilmiş Vergilinin Eneidası" adı ilə bir neçə dəfə yenidən çap edilmiş "Eneida" (1798, üç hissə; 1842 – ölümündən sonra tam nəşr) poemasının müəllifidir.[19] Bu, tamamilə müasir ukrayn dilində nəşr olunan ilk ədəbi əsər hesab olunur.[20][21] O dövrdə Ukraynada milyonlarla insan üçün ukrayn dili gündəlik istifadə olunurdu, lakin Çar Rusiyasının nəzarətində olan ərazidə ədəbi istifadəsindən rəsmi səviyyədə çəkindirilirdi.[22] Kotlyarevski Vergilinin eyniadlı poemasının süjet konturunu, habelə Nikolay Osipovunrus dilində "Vergilinin Eneidası, lakin tərsinə çevrilmiş" (1791)[a] adlı parodiya xarakterli poemasını əsas götürərək burlesk ənənələrində öz orijinal ədəbi əsərini yaratmışdır. Poemada müəllif XVIII əsrin ikinci yarısında Ukrayna cəmiyyətinin həyatının müxtəlif aspektlərini canlandırılmışdır. Milli rəngarənglik elementləri və sadə insanların taleyinə rəğbət mövzusu əsərin müasirləri arasında böyük dərəcədə uğur qazanmasına səbəb olmuşdur.[19][23] Bundan başqa, müəllifin rus dilində də əsərləri var.[24]
Kotlyarevski 1819-cu ildə Poltava Teatrı üçün "Natalka Poltavka" tamaşasını və "Sehrbaz Moskal" vodevilini yazmışdır. Birincisi ilk dəfə 1838-ci ildə İzmail Sreznevski tərəfindən "Ukrainski sbornike"də, ikincisi isə 1841-ci ildə nəşr olunmuşdur.[25] Onlar müasir Ukrayna dramaturgiyasının yaranması üçün əsas olmuşdur. Kotlyarevskinin dramatik yaradıcılığının xarakterik cəhətləri aktyor heyətinin azlığı, düzgün seçilmiş konflikt, süjet inkişafının gərginliyi və təbiiliyi, kompozisiyanın zərifliyi, yumoru, ideya aydınlığı və xalq dilindən istifadə hesab olunur.[26]
Ukrayna və Rusiya ictimaiyyəti arasında böyük uğur qazanan "Eneida"nın təsiri altında "Kiçik rus dialekti" uzun müddət, bir çox ukraynalı yazıçılar da daxil olmaqla, burlesk mövzuları və "kiçik sakitlik" ilə yaxından əlaqəli olaraq qəbul edilmişdir. Kotlyarevskinin özü və müasirləri "Kiçik rus dili"ni ilk növbədə yumoru çatdırmaq üçün istifadə edirdilər.[28] Buna görə də 1840-cı illərdən bəri ukrayn dilini daha geniş üslub və tematik diapazonda sənədləşdirən Ukrayna romantizminin nümayəndələri olan yazıçılar özlərini Kotlyarevskiyə xas "Kotlyarevşina" ənənələrindən ayırmağa çalışmışdılar.[29]
1838-ci ildə şairin vəfat etməsi ilə bağlı "Əbədi yaddaşda Kotlyarevskiyə" adlı şeirlər toplusu yazmış, onu ölməz "Eneida"nın yaradıcısı kimi tərənnüm edən Taras Şevçenko 1847-ci ildə "Eneida"nı "Moskva obrazı üçün yumor" kimi təsvir etmişdir.[29] Sonralar Şevçenko "Əkizlər" (1855) hekayəsində Kotlyarevskinin simasını "ağ kətan xalatlı və saman kəndli papağında hündürboy, arıq qoca kişi", şəxsiyyətinin xüsusiyyətlərini isə onun gündəlik həyatda sadəliyi, təvazökarlığı, qonaqpərvərliyi ilə təsvir etmişdir. Şevçenko bu əsərdə hekayənin protaqonisti Stepan Martınoviçin ağzından "Eneida" haqqında bəhs edərkən onu "əvəzolunmaz kitab" kimi izah etmişdir.[30]
Şevçenkodan fərqli olaraq, Panteleymon Kuliş 1861-ci ildə Kotlyarevskini "Eneida" əsərində "Ukrayna xalqını sərt şəkildə ələ salan antimilli zövq nümunələri"nin sözçüsü adlandırmışdır. O, Kotlyarevskinin "panların karikaturalı, gülməli və absurd tapa biləcəyi hər şeyi adi bir insanın ən pis nümunələrində" sərgilədiyini qeyd etmiş və poemanın üslubunu "Ukrayna pivəxana söhbətinin nümunəsi" adlandırmışdır. Bununla belə, Kuliş 1882-ci ildə Kotlyarevskiyə qarşı kəskin tənqidi mövqeyindən əl çəkərək yazmışdır ki, "xalqın ruhunun naməlum diktələrinə tabe olan Kotlyarevski sadəcə Ukrayna şüurunun bir aləti idi".[31]
1946-cı ildə Ukrayna mühacir "Poxid" jurnalında ukraynalı ədəbiyyatşünas İ. Sniqur bu tənqidlərə qarşı çıxaraq qeyd etmişdir:
İvan Kotlyarevski getmanlığın hərarətli xatirəsini saxlayır və heç bir daxili psixoloji münaqişə olmadan xalq həqiqətinə can atırdı. Bununla belə, o, kazakların keçmişinə olan rəğbətini çarist dövlət sisteminə qarşı daha dözümlü münasibəti ilə birləşdirir. Kotlyarevski onun general-qubernator knyaz Aleksey Kurakin, knyaz Repnin və knyaz Lobanov-Rostavetski kimi nümayəndələrinə rəğbət bəsləyirdi. Eyni zamanda, Kotlyarevski bunu kifayət qədər səmimi şəkildə, eqoistcəsinə nüfuzlu şəxslərin rəğbətini qazanmaq niyyəti olmadan edir. Buna görə də Panteleymon Kuliş onu olduqca ədalətsiz olaraq günahlandırır. Bu daxili konflikt Kotlyarevskidə yaranmır, çünki Ukrayna milləti anlayışı onun şüurunda Rusiya dövləti konsepsiyasının tərkib hissəsi, bütövə tabe olan bir hissəsi kimi təsbit edilmişdi.[31]
Həmçinin, S. O. Yefremov qeyd etmişdir: Kotlyarevskinin "Kotlyarevşina"da günahı yoxdur, çünki "heç bir məşhur insan kiçik insanlar növündən olan bəzi tələbələrin və ardıcılların meydana çıxacağından və mənəvi irsi dərk etməyən, müəlliminin böyük irsini yox, xırda təbiətini əks etdirən öz yöndəmsiz ixtiraları ilə bütün dünyada onun bayrağı altında gəzməyə icazə verilməyəcəyindən sığortalanmayıb ... Və şübhəsiz ki, Kotlyarevski bir şeydir, bizim yazılarımızdakı "Kotlyarevşina" isə tamam başqa şeydir".[30]
İvan Kotlyarevskinin vəfat etməsindən sonra onun dostu Pavel Steblin-Kamenskinin öz vəsaiti hesabına Kotlyarevskinin qəbirüstü abidəsi ucaldılmışdır. Abidənin heykəltaraşı Leonid Pozen, rəssamı Vasili Volkov olmuşdur.[17]
1903-cü ildə Poltavada Poltava quberniyasının sakinlərindən və Rusiya imperiyasının digər yerlərindən, xüsusilə də Qalisiyadan toplanan ianələri ilə Kotlyarevski küçəsi ilə Səmavi yüzlük küçəsinin kəsişməsində İvan Kotlyarevskinin abidəsi açılmışdır. Abidənin postamentinim müəllifi memar A. İ. Şirşov, büstün və barelyeflərin müəllifi heykəltaraş Leonid Pozen olmuşdur.[32][33]
1952-ci ildə Poltavada Kotlyarevski adına Ədəbi Xatirə Muzeyi açılmışdır.[34]
25 iyun 1969-cu ildə SSRİ-də Kotlyarevskinin anadan olmasının 200 illiyi münasibətilə poçt markası buraxılmışdır.[35]
1969-cu ildə İvan Kotlyarevskinin 200 illik yubileyi üçün onun "Eneida" poeması əsasında "Kazak Eneidasının sərgüzəştləri" cizgi filmi buraxılmışdır.[36]
1971-ci ildə İvan Kotlyarevski adına Əmlak Muzeyinin ərazisində yazıçının büstü qoyulmuşdur. Büstün müəllifi Qalina Kalçenko olmuşdur.[37]
1975-ci ildə Kiyev Meydanında, İlyenka və Gersen küçələrinin küncündə İvan Kotlyarevskinin abidəsi açılmışdır. Abidənin heykəltaraşı Q. N. Kalçenko, memarı isə A. F. İqnaşşenko olmuşdur.[38]
1990-cı ildə dram və teatr sənəti sahəsində İvan Kotlyarevski mükafatı təsis edilmişdir. Bu mükafat hər il Ukrayna Mədəniyyət Nazirliyinin, Ukrayna Yazıçılar İttifaqının və Ukrayna Teatr Aktyorları İttifaqının nümayəndələri tərəfindən verilir.[39]
1991-ci ildə "Eneida" əsəri əsasında eyniadlı cizgi filmi işıq üzü görmüşdür.[40]
2007-ci ildə İvan Kotlyarevski adına Poltava Regional mükafatı təsis edilmişdir.[41]
2010-cu ildə Benderı şəhərində (Dnestryanı) "Benderı qalası" hərbi memorial kompleksinin ərazisində Kotlyarovskinin abidəsi açılmışdır. Abidənin heykəltaraşı Pyotr German olmuşdur.[42]
Вергилиева Энеида на малороссийский язык перелицованная. [Ч. І, ІІ, III]. — СПб. : тип. Ив. Глазунова, 1808. — 148 с.
Москаль-чарівник. Малороссийская опера. — М. : тип. Николая Степанова. Вийшла в рамках видання Украинский сборник И. И. Срезневского. Книжка вторая. — X., 1841. — 46 с.[46]
Наталка Полтавка. Украинская опера. — СПб., 1862. — 80 с.
Писання. — СПб. : вид. П. Куліша, тип. Департамента уделов, 1862. — 451 с.
Собрание сочинений на малороссийском языке. — К., 1874. — 409 с.
Москаль-чаривнык. Вид. 3-тє. — К. : изд. И. Л. Холевинского, 1875. — 64 с.
Наталка Полтавка. Вид. 4-те. — К. : изд. И. Л. Холевинского, 1875. — 66 с.
Писання. Виргилиева Енеида. Вид. 3-тє. — К. : изд. И. Л. Холевинского, 1875. — 282 с.
Собрание сочинений на малороссийском языке. Изд. 2-е. — К., 1875. — 409 с.
Онищкевич І. Руська бібліотека. Т. І. Писання I. П. Котляревського, В. А. Гоголя, П. П. Артемовського-Гулака. — Львів: з печатні Ін-та Ставропиг., 1877. — С. 1–134.
Виргилиева Енеида на украинскую мову перелицована. — К. : тип. Б. Л. Фронцкевича, 1878. — 408 с.
Виргилиева Енеида на украинскую мову перелицована. — Житомир: вид. Панчешникова, 1886. — 304 с.
Наталка Полтавка (Повесть из малороссийской жизни). — М. : изд. Губанова, 1887. — 107 с.
Виргилиева Енеида на украинскую мову перелицована. Вид. 10-те. — К. : изд. Гомолинского, 1888. — 320 с.
Москаль-чаривнык. Малороссийский водевиль в 1 действии. — Одесса: изд. В. Уточкина, 1888. — 63 с.
Полное собрание сочинений на малороссийском языке. — М. : изд. Русск. книжн. магазина, 1889. — 520 с.
Наталка Полтавка. Украинская опера в 2-х действиях. — К. : изд. Гомолинского, 1889. — 64 с.
Виргилиева Энеида на малороссийский язык переложенная. — К.— Одесса: изд. Русск. книжн. музык. магазинов Болеслава Корейво, 1890. — 338 с.
Енеида на малороссийский язык перелицованная. — СПб. : изд. А. С. Суворина, [1890]. — 290 с.
Москаль-чаривнык. Малороссийская опера в 1-м действии. — СПб. : изд. А. С. Суворина, 1890. — 43 с.
Москаль-чаривнык. Малороссийский водевиль в 1-м действии. — К. : тип. Федорова, 1890. — 64 с.
Наталка Полтавка (Перша українська оперета у 3-х діях). Музику впорядкував М. Лисенко. — К., 1890. — 46 с.
Наталка Полтавка. За ред. І. С. Левицького. — К. — Одеса: изд. Болеслава Корейво, 1890. — 82 с.
Полное собрание сочинений на малороссийском языке. С очерком жизни и портретом автора. — М. : изд. Русск. книжн. магазина, 1890. — 520 с.
Полное собрание сочинений на малороссийском языке. С биографией автора и словарем к Энеиде, составленным С. П. Катрановым. — К. — Одесса: изд. Книжн. музык. магазинов Болеслава Корейво, 1890. — 495 с.
Наталка Полтавка. Малороссийская опера в 2-х действиях. — СПб. : изд. А. С. Суворина, 1891. — 59 с.
Наталка Полтавка. Украинская опера. — М. : тип. Вильде, 1894. — 108 с.
Собрание сочинений на малороссийском языке. — Полтава: изд. Полт. губ. земства, 1896. — 440 с.
Собрание сочинений на малороссийском языке. — М. : изд. И. А. Морозова, 1897. — 280 с.
Виргилиева Энеида на малороссийский язык переложенная. — К. : тип. Н. Т. Корчак-Новицкого, 1898. — 145 с.
Энеида на малороссийский язык перелицованная. — Львів: вид. Наук, т-ва ім. Т. Г. Шевченка, 1898. — 113 с.
Наталка Полтавка. Малороссийская опера в 2-х действиях. СПб. : изд. А. С. Суворина, [1898]. — 59 с.
Перше видання Енеїди І. Котляревського, передруковане в столітню річницю його. — Львів: наклад книгарні Наук. т-ва ім. Шевченка, 1898. — 113 с.
Виргилиева Энеида на малороссийский язык переложенная. — К. : Унив. тип, 1899. — 145 с.
Наталка Полтавка (Малороссийская опера). Проверенный текст. (по изданию 1838 г. и открытому списку 1820 г.). — К, 1903. — 47 с.
Наталка Полтавка. Малороссийская опера в 2 д. с нотами на все мотивы. — Одесса: изд. Д. Сегон, 1903. — 35 с.
Твори Івана Котляревського, Петра Артемовського-Гулака, Євгенія Гребінки. — Львів: вид. т-ва «Просвіта», 1904. — 360 с.
Енеида на малороссийский язык перелицованная. — СПб. : изд. А. С. Суворина, 1904. — 296 с.
Наталка Полтавка. Малороссийская опера в 2-х действиях. — К. : изд. Т. А. Губанова, 1908. — 25 с.
Наталка Полтавка. З споминками Ів. Тобілевича. — Полтава: вид. Г. І. Маркевича, 1909. — 55 с.
Твори. — К. : Вік, 1909. — 293 с.
Енеїда на українську мову перелицьована. [К.]: друк. Гросмана, 1912. — 224 с.
Твори. Кн. I, П. К, 1912. Кн. І. Енеїда, 208 с.; кн. II. Наталка Полтавка. Укр. опера на 2 дії. Москаль-чарівник. Водевіль на одну дію. 88 с.
Собрание сочинений. На малорусском языке. — СПб. : тип. П. Я. Синченко, 1913. — 279 с.
Енеїда. На українську мову перелицьована. З життєписом і словником. — К. : вид. Є. Череповського, 1918. — 252 с.
Збірник творів. — Катеринослав, Укрвидав, 1918. — XIV + 272 с.
Наталка Полтавка. Українська оперета. — [Катеринослав], вид-во «Слово», 1918. — 40 с.
Москаль-чаривнык (Малороссийский водевиль в одном действии). Малороссийский сборник повестей, сцен, рассказов и водевилей. — М., 1900. — 221 с.
Полное собрание сочинений на малороссийском языке. С портретом, биографией автора и словарем к «Энеиде», составленным С. П. Катрановым. — Изд. 3-е. — К. — Одесса, изд. Книжн. магазинов Б. Корейво, 1900. — 495 с.
Віргілієва Енеїда на українську мову перелицьована. — К. : изд. Т. А. Губанова, 1901. — 248 с.
Москаль-чаривнык. Малороссийский водевиль в 1-м действии. — К. : тип. Т. А. Губанова, 1901. — 107 с.
Наталка Полтавка. Украинская опера в 2-х действиях. — К. : изд. Т. А. Губанова, 1901. — 107 с.
Собрание сочинений на малороссийском языке. — М. : изд. И. А. Морозова, тип. Вильде, 1901. — 280 с.
Наталка Полтавка. Українська опера на 2 дії. — [К.]: вид-во «Криниця», 1918. — 64 с.
Твори. — Вид. 2-ге. — К. : Вік, 1918. — 170 с.
Енеїда. На українську мову перелицьована. Поема в 6-ти частинах. З примітками та критичними статтями. — К. : вид-во «Криниця», 1919. — XXIV + 224 с.
Віргілієва Енеїда. Текст із 1-го повного видання для шкільного ужитку приготовив В. Щурат. — Львів, наклад, книгарні Наук, т-ва ім. Т. Г. Шевченка, 1924. — 184 с.
Енеїда / Передмова Юр. Меженка. — К. : вид-во «Час», 1926. — 239 с.
Твори. — К. : ДВУ, 1926. — 366 с.
Твори [Повне зібрання]. — К. : вид-во «Час», 1926. — 302 с.
Енеїда. Передмова І. Айзенштока. — [X.]: Книгоспілка, [1928]. — XLVI + 252 с.
Твори. — [X.]: ДВУ, 1928. — 366 с.
Твори. — Львів: вид. т-ва «Просвіта», 1928. — 344 с.
Енеїда. — К. : Книгоспілка, 1930. — 250 с.
Наталка Полтавка. Українська опера на 2 дії. — X.—Дніпропетр. : ДВУ, 1930. — 78 с.
Твори. [X.]: ДВУ, 1930. — 366 с.
Енеїда / Передмова І. Айзенштока. — X.—К. : ЛІМ, 1931. — XXXVI+297 с.
Енеїда (Поема). — Вид. 2-ге. — X. : ЛІМ, 1933. — 408 с.
Москаль-чарівник. Український водевіль на одну дію. — [К.—X.]: Держлітвидав, 1935. — 48 с.
Наталка Полтавка. Українська опера на дві дії. — [К.—X.]: Держлітвидав, 1935. — 64 с.
Вергілієва Енеїда / Вступна стаття М. Новицького. — К: Держлітвидав, 1936. — XV + 264 с.
Вибрані твори. В одному томі / Передмова М. Новицького. — [К.—X.]: Держлітвидав, 1936. — XXII + 134 с.
Наталка Полтавка. Українська опера на 2 дії. — К.—X. : Держлітвидав, 1936. — 56 с.
Вергілієва Енеїда. — К.—X. : Держлітвидав, 1937. — 152 с.
Вибрані твори. — [К.—X.]: Держлітвидав, 1937. 157 с.
Вибрані твори. В 1 т. / Передмова М. Новицького. — Вид. 2-ге. — К.—X. : Держлітвидав, 1937. — 400 с.
↑Декабристы. Биографический справочник / Под ред. академика М. В. Нечкиной. — М. : Наука, 1988. — С. 88. (rus.)
↑В. А. Шкерин, Н. О. Конопка. Споры о «любви к истине»(PDF) // Десятые Татищевские чтения: материалы всерос. науч.-практич. конф. (г. Екатеринбург, 21—22 ноября 2013 г.). УМЦ УПИ. 2013. 101—107. 2020-03-03 tarixində arxivləşdirilib(PDF).
↑ 12Изд. под наблюдением председателя Императорского Русского Исторического Общества А. А. Половцова, redaktor Павел Степанович Стеблин-Каменский // Русский биографический словарь. 19. Санкт-Петербург: тип. товарищества «Общественная польза». 1909. 364/608.
↑The Editors of Encyclopaedia. Ivan Kotlyarevsky // Encyclopedia Britannica (ingilis). 6 noyabr 2022. 2023-03-14 tarixində arxivləşdirilib. İstifadə tarixi: 2023-03-14.
↑Бестужев-Марлинский А. А. "Взгляд на старую и новую словесность в России". 1826. 2016-03-12 tarixində arxivləşdirilib. İstifadə tarixi: 2016-03-11. В шутовском роде (burlesque) известны у нас Майков и Осипов. Первый (р. 1725, ум. 1778 г.) оскорбил образованный вкус своею поэмою «Елисей». Второй, в «Энеиде» наизнанку, довольно забавен и оригинален. Ее же на малороссийское наречие с большею удачею переложил Котляревский
↑КотляревскийArxivləşdirilib 2022-06-21 at the Wayback Machine / Ю. Я. Барабаш // Конго — Крещение. — М. : Большая российская энциклопедия, 2010. — С. 511. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 15). — ISBN 978-5-85270-346-0.
Айзеншток І. «Енеїда» Котляревського // Котляревський І. Енеїда. — X. — К. : вид-во «ЛІМ», 1931. — С. V—XXXVI.
Айзеншток І. І. Котляревський і українська література // Наукові записки Науково-дослідн. кафедри укр. культури. — X., 1927. — № 6. — 289 с.
Айзеншток І. Котляревський як поет // Котляревський І. Енеїда. — X., 1928. — С. VII–XLVI.
Бужинський М. Метрика І. П. Котляревського.— Україна, 1926. — № 5. — С. 70.
Бурій В. Веселий мудрець — Іван Котляревський / В. Бурій // Місто робітниче: Ватутінська міська громадсько- політична газета. — 2004. — С. 4.
Возняк М. Іван Котляревський (його життя й творчість) / В кн.: Котляревський Іван. Твори. — Львів: вид-во «Просвіта», 1928. — С. V–XXVIII.
Енциклопедія «Черкащина» / Упорядник Віктор Жадько. — К., 2010. — С. 466.
Жадько В. Український некрополь. — К., 2005. — С. 208.
Нахлік Є. Перелицьований світ Івана Котляревського: текст — інтертекст — контекст. — Львів, 2015. — 543 с. : іл.
Ніна Воскресенська про Олександра Македонського, Клеопатру, Івана Котляревського, Гаррі Гудіні, Фрітьофа Нансена / Н. Воскресенська. — К. : Грані-Т, 2007. — 120 с. — (Життя видатних дітей). — ISBN 978-966-2923-86-5.
Короленко В. Г. Случайные заметки. Котляревский и Мазепа // Русские записки. — 1916. — № 10. — С. 284—296. [Див.: Короленко В. Г. Собрание сочинений. В 10 т. — Т. 8. — М. : Гослитиздат, 1955. — С. 373—378]. (rus.)
Житецький П. Г. «Енеїда» Котляревського в зв'язку з оглядом української літератури XVIII століття. — К., 1919. — 120 с.
Марковський М. Найдавніший список «Енеїди» І. П. Котляревського і деякі думки про генезу цього твору. — К. : Вид-во УАН, 1927. — 182 с. — (Збірник іс.-філол. відд. — № 44).
Якимович с. Приповідки І. П. Котляревського // Етнограф. вісник, 1928. — Кн. 7. — С. 207—210.
Новицький М[икола]. «Енеїда» І. П. Котляревського / В кн.: Котляревський Іван. Вергілієва Енеїда. — К. : Держлітвидав, 1936. — С. V—XXXIX.
Плющ П. П. До характеристики мовних засобів гумору в «Енеїді» Котляревського / Мовознавство (Ін-т мовознавства АН УРСР). — Т. 4–5. — 1947. — С. 18–33.
Новицький М[икола]. І. П. Котляревський і його творчість / В кн.: Котляревський І. П. Вибрані твори. — Вид. 2-ге. — [К. — X.], Держлітвидав, 1937. — С. 5–42.
Стебун І. І. П. Котляревський / В кн.: Котляревський І. П. Твори. — К. : Держлітвидав України, 1948. — С. 3–12.
Чаговець В. Невмируща Наталка / В кн.: Котляревський І. Наталка Полтавка. — К. : Мистецтво, 1948. — С. 47–55.
Волинський П. К. І. П. Котляревський і російська література // Наукові записки (Київський пед. ін-т). — Т. 7. — Філол. серія. — № 2, 1948. — С. 117—140.
Волинський П. К. До 150-річчя виходу в світ «Енеїди» І. П. Котляревського // Рад. школа. — 1948. — № 6. — С. 6–11.
Сиваченко М. «Енеїда» І. Котляревського (До 150-річчя з часу опублікування) // Вітчизна. — 1948. — № 12. — С. 131—140.
Возник М. Півтора сторіччя епохальної книги. [Про «Енеї-ду»] // Рад. Львів. — 1948. — № 12. — С. 67–72.
Пільгук Іван. Народні мотиви творчості Котляревського // Рад. література, 1938. — № 11. — С. 161—180.
Крижанівський Степан. Шевченко і Котляревський // Літ. журнал. — 1938. — № 11. — С. 114—116.
Киселев П. И. П. Котляревский // Лит. обозрение, 1938. — № 22. — С. 73–74.
Стебун I. I. I. П. Котляревський. Критико-біографічний нарис. — Вид. 2-ге, випр. — К. : Держлітвидав, 1941. — 92 с.
Пільгук Ів. Минуло сто літ… («Енеїда» Котляревського) // Літ. і мистецтво. — 1942. — № 20.
Волинський П. К. І. П. Котляревський. Лекція для студентів-заочників пед. вишів. — К. : Рад. школа, 1950. — 31 с.
Секарєва К. М. Рукописи І. П. Котляревського // Рад. літературознавство. — 1950. — № 13. — С. 70–71.
Гудзий Н. К. «Энеида» И. П. Котляревского и русская травестированная поэма XVIII в. // Вестник Моск. ун-та, 1950. — С. 127—143. (rus.)
Плющ П. П. Ідіоматичні вислови в «Енеїді» Котляревського (До питання про народну українську фразеологію в «Енеїді») // Наукові записки (Ін-т мовознавства АН УРСР). — Т. ІІ–III. — 1946. — С. 47–76.
Коваленко Леонід. Поет, новатор і патріот // Вітчизна. — 1946. — № 6. — С. 149—162.
Волинський П. К. І. П. Котляревський і російська література // Рад. школа. — 1946. — № 6. — С. 41–47.
Волинський П. К. І. П. Котляревський. Життя і творчість. — К. : Держлітвидав України, 1951. — 175 с.
Шамрай А. Перший твір нової української літератури ["Енеїда" І. П. Котляревського]. — К., 1951. — 44 с. — (Т-во для поширення політ. і наук. знань УРСР).
Дурылин С. М. С. Щепкин и И. П. Котляревский. Из истории русско-украинских литературных и театральных отношений. / В кн.: Русско-украинские литературные связи. — М. : Гослитиздат, 1951. — С. 79–106. (rus.)
Еремин И. П. Иван Петрович Котляревский (1769—1838). — М. : Искусство, 1952. — 51 с. (rus.)
Шамрай А. П. Проблема реалізму в «Енеїді» I. П. Котляревського / В кн.: Котляревський I. П. Повне зібрання творів. В 2 т. — Т. I. — К. : Вид-во АН УРСР, 1952. — С. 9–62.
Кирилюк Є. П. I. П. Котляревський і його значення в історії української літератури /В кн.: Котляревський І. П. Повне зібрання творів. В 2 т. — Т. II. — К. : Вид-во АН УРСР, 1953. — С. XI–XLVII.
Дурилін С. М. М. С. Щепкін та І. П. Котляревський / В кн.: Російсько-українське літературне єднання. 36. статей, вип. І. — К. : Держлітвидав України, 1953. — С. 77–110.
Галкін В. П. Літературно-меморіальний музей І. П. Котляревського в Полтаві // Літ. в школі. — 1953. — № 1. — С. 90–92.
Возняк М. Класик нової української літератури (До 115-х роковин з дня смерті І. П. Котляревського) // Жовтень. — 1953. — № 11. — С. 109—115.
Пільгук І. І. Життя і творчість І. П. Котляревського. Стенограма публічної лекції. — К., 1954. — 40 с. — (Т-во для поширення політ, і наук, знань УРСР).
Рыльский М. И. П. Котляревский. Энеида. Перевод с укр. И. Бражнина. М., Гослитиздат, 1953 / Рец. : Новый мир, 1954. — № 3. — С. 245—247. (rus.)
Вашенко В. с., Медведев Ф. П., Петрова П. О. Лексика «Енеїди» І. П. Котляревського. Покажчик слововживання. — X., Вид-во Харківського ун-ту, 1955. — 208 с. (rus.)
Волинський П. К. Іван Котляревський. Життя і творчість. — Вид. 2-ге, доповн. і переробл. — К. : Держлітвидав України, 1955. — 204 с.
Шамрай А. «Наталка Полтавка» І. Котляревського. — К. : вид-во «Мистецтво», 1955. — 75 с.
Еремин И. П. И. П. Котляревский и его «Энеида» / В кн.: Котляревский И. П. Энеида. Перевод с укр. — М. : Гослитиздат, 1955. — С. 3–24. (rus.)
Мольнар М. Твори Івана Котляревського в чеських і словацьких перекладах // Літ. газета. — 1955. — № 37.
Полтавський літературно-меморіальний музей І. П. Котляревського. Путівник. — Полтава: Обласне вид-во, 1956. — 72 с.
Жинкин Н. П. К вопросу об оде И. Котляревского «Песня на новый 1805 год… кн. А. Б. Куракину» // Учені записки (Харківський ун-т). — Т. 70. — Труди філол. фак. — Т. 3. — 1956. — С. 285—291. (rus.)
Кирилюк Є. П. I. П. Котляревський і його значення в історії української літератури / В кн.: Котляревський І. П. Твори. — К. : Держлітвидав України, 1957. — С. 3–41.
Худенский К. «Энеида» Котляревского / В кн.: Котляревский И. П. Энеида. Перевод с укр. К. Худенского. — Калининград: Калининградская правда, 1957. — С. 3–6. (rus.)
Хропко П. П. Іван Петрович Котляревський. Літературний портрет. — К. : Держлітвидав України, 1958. 95 с.
Наукові записки (Полтавський літ.-меморіальний музей I. П. Котляревського), вип. І. 1958 [Зміст: Данисько О. Й. І. П. Котляревський і народнопоетична творчість. — С. 5–29; Терещенко І. І. І. П. Котляревський як педагог. — С. 30–48; Охріменко П. П. І. П. Котляревський і білоруська література. — С. 48–62; Ротач А. О. І. П. Котляревський і Полтавський театр. — С. 63–73; Северін М. Д. Військова служба І. П. Котляревського. — С. 74–82; Залашко А. Т. З архіву письменника. — С. 82–99.]
Федосов Л. П. Традиції І. П. Котляревського та Г. Ф. Квітки-Основ'яненка в гуморі І. С. Нечуя-Левицького // Наукові записки (Харківський пед. ін-т). — Т. 30, 1958. — С. 63–75.
Павлюк M. В. Іван Петрович Котляревський і українська мова // Праці Одеського держ. ун-ту. — Т. 148. Серія філол. наук, вип. 8, 1958. — С. 203—213.
Данилейко В. Ф. До питання про суспільно-політичні погляди І. П. Котляревського // Наукові записки (Ін-т філософії АН УРСР). — Т. 4, 1958. — С. 115—135.
Дейч О. Новий переклад «Енеїди» [К. Худенського] // Літ. газета. — 1958. — № 48.
І. П. Котляревський у критиці та документах. Збірник статей, рецензій, висловлювань / Упорядкування, вступна стаття А. Залашка. — К. : Держлітвидав України, 1959. — 214 с.
Залашко Анатолій. І. П. Котляревський в країнах народної демократії // Полтава. — 1959. — № 2. — С. 185—188.
Радецька M. М. Котляревський і Гоголь // Рад. літературознавство, 1959. — № 2. — С. 62–72.
Коптилов В. В. Два переклади «Енеїди» І. П. Котляревського [І. Бражніна та К Худенського] // Рад. літературознавство, 1959. — № 5. — С. 138—143.
Назарук О. О. «Енеїда» І. П. Котляревського в перекладі на російську мову. [Зауваження з приводу мови перекладу] // Наукові записки (Станіславський пед. ін-т). Філол. серія. — Т. III. — 1959. — С. З–16.
Плющ П. П. Мовні засоби гумору в «Енеїді» І. Котляревського. — К., 1959. — 68 с. — (Науково-методичний кабінет по заочній освіті при КДУ).
Кирилюк Є. П. І. П. Котляревський і його значення в історії української літератури / В кн.: Котляревський І. П. Твори. — К. : Держлітвидав України, 1960. — С. 3–41.
Горецький О. М. Іван Котляревський. Бібліографія (1904—1928). — Одеса, 1928. — 18 с. — (Праці Одеської центр, наук. б-ки. — Т. II. — Вип. II).
Гуменюк М. П. І. П. Котляревський (Коротка бібліографія критичної літератури) // Література в школі. — 1955. — № 4. — С. 84–85.
Новиков А. Національні пріоритети Івана Котляревського / Анатолій Новиков // Українська література в загальноосвітній школі. — 2008.– № 10. — С. 8 — 11.
Бондарчук П. Котляревський Іван Петрович // Енциклопедія історії України : у 10 т. / редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. ; Інститут історії України НАН України. — К. : Наукова думка, 2009. — Т. 5 : Кон — Кю. — С. 235. — 560 с. : іл. — ISBN 978-966-00-0855-4.