ƏSASLANDIRMAQ
гл. 1. бине эцигун (тун), темел эцигун, кӀеви темелдин винел туькӀуьрун; 2. делилламишун, чӀалахъ жедай делилралди (субутралди) мягькемарун, тестикьарун, делилар (субутар) гъун (къалурун); бинеламишун.
глаг. 1. обосновывать, обосновать, аргументировать. Öz fikrini əsaslandırmaq обосновать свое мнение, dəlillərlə (faktlarla) əsaslandırmaq обосновывать
Полностью »f. 1. Təməlini atmaq, bünövrəsini (özülünü) qoymaq, möhkəm təməl üzərində qurmaq. 2. İnandırıcı sübutlarla və ciddi dəlillərlə möhkəmləndirmək, təsdiq
Полностью »