АРАН

туьрк, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра дуьзен ва чими чка. Дагълар даим арандинни дагъдин рекьера жезвай. Лезги халкьдин махар. Гьава сад жеч аран, дагъдин. Е. Э. Дуьньядикай. Тик дагъларилай авахьзавай вацӀ, Вун хиялдаваз къвезва арандиз. А. Б. Инсан. 1966 - йисуз Ялцугърин, Хутаргърин, ХипитӀрин, ЦицӀерин, Бигеррин ва маса хуьрерин агьалияр арандиз куьч. хьана. М. М. Лезги тӀвар алатӀа. Антоним: дагъ.

АРАЛУХ
АРАНВИ

Digər lüğətlərdə

ва́зочка гипсометри́ческий на века́ отта́чиваться позуме́нтщик попа́ливать посо́бник тюни́ка умерщвля́ть кероси́н кудрева́тость сля́мзить тушёнка узкоза́дый указа́ть на дверь фелю́жник сцать appraisal cooky-pusher English breakfast entozoal hotliner peanut brittle soubrette передразнить