БРАНДЕР

м dəniz. brander (1. qədim zamanlarda: düşmən gəmilərini yandırmaq üçün yanacaq və partlayıcı maddələrlə yüklənmiş kiçik gəmi; 2. düşmənin sahilə yanaşma yolunu tutmaqdan ötrü batırılan gəmi); ◊ пустить (запускать) брандер (брандера) araya dava salmaq, mübahisə törətmək.

БРАНДВАХТА
БРАНДЕРНЫЙ

Digər lüğətlərdə

дилета́нтски достреля́ться ли́тий обесса́харивание перека́тывать по́месный приде́лывать разве́шанный реэвакуи́рованная стоя́нка титулова́ние ша́ста всея́дный денни́к засто́поривать обознача́ться чистопло́тный bandhouse belly-god jactitation safety zone switchback universe вычет изъян печатник