ДАЛЛАЙ

сущ.; -иди, -йда; -яр, -йри, -йра са квекай ятӀани яргъалди гафаралди лугьузвай манасуз келимаяр. Ахпа, са тӀимил кисайдалай кьулухъ, ада даллай башламиш хъувуна. Н. А. Лезги намус. Синонимар: рахун, луькӀуьн, барби, суьгьбет, ихтилат, лагълагъ.

* далла(яр) ягъун гл., ни никай-квекай ятӀани жуваз авай манасуз фикир масадаз лугьун. Гьа кӀ ятӀани, вичин тӀул - тӀул я. Рахун тавуна акъвазиз жедач. Низ чида, гилани вуч даллаяр язаватӀа. Б. Гь. Заз эвера. Синонимар: балабанар ягъун, барби ягъун, ихтилатар авун, къакъра ягъун.

ДАЛДАМЧИ
ДАЛУ

Digər lüğətlərdə

арка́дия давни́шний да́тчик жирови́к измельчи́ться могота́ обезживо́теть постскри́птум прируча́ть гроза́ пра́зелень сабота́ж -nomy acantha computation centre Houdan hypocritical mettlesome nonsyllabic outermost proquaestor rose-leaf spork subdivide unconfutable