ЛУКЬМАН

араб, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра 1) куьгь. начагъ инсанар векьер-кьаларалди, абурун чӀал чиз, сагъар хъийидайди. Вири дуьнья лукьман хьайтӀан, вун сагъардай аман авач. Е. Э. Гьакимдиз. Забита ваз дуьз лугьузва, шим къачу зегьметдалди, ТӀебиатдин сир чидай кас лап чӀехи са лукьман жеда. З. Р. Жеда. 2) ( чӀехи гьарфуналди - Л) эркекдин хас тӀвар: Лукьман.

ЛУКЬЛУКЬ
ЛУКӀ

Digər lüğətlərdə

Богоро́дица загруди́нный опо́шлиться отёк подгвозди́ть прищу́риться протра́чивать хлебопоста́вки стереоко́мплекс труви́ль утеса́ть шо́рня ерколтать репеть шуло alternating light biloculate exculpation gazer number line stepson target designation Trade Disputes Act приплюсовать твёрдость