СЛОМАТЬ
1. хун; кукIварун. 2. чукIурун (мес. кIвалер), 3. пер. кукIварун, кукIварна терг авун (мес. куьгьне буржуаз гьукуматдин аппарат). 4. пер. михьиз дегишрун, чIурун (мес. эцигнавай къайда, яшайишдин тегьер). ♦ сломать себе шею см. шея.
сов. 1. sındırmaq, qırmaq; 2. sökmək, uçurmaq, dağıtmaq; 3. məç. məhv etmək, yox etmək; ◊ сломать себе шею bax шея; сломать голову baş çatlatmaq, baş
Tam oxu »-аю, -аешь; сломанный; -ман, -а, -о; сломав; св. см. тж. сламывать, сламываться, сламывание, слом, сломка 1) к ломать 1), 4) Сломать ветку. Сломать игрушку. Сломать голову (измучиться, упорно думая на
Tam oxu »