ЭКЪЕЧӀНА

1. keçm. zam.: bax экъечӀун; 2. “экъечӀун”-dan f.bağl. çıxıb, çıxaraq; экъечӀна фин çıxıb getmək, buraxıb getmək, atıb getmək, tərk etmək; baş götürüb getmək, baş alıb getmək.
ЭКЪЕТӀУН
ЭКЪЕЧӀНА

Digər lüğətlərdə

дорожа́ть неприме́тный облитера́ция паркинсони́зм потре́боваться поча́вкивать раскочега́ривать трои́ть биотехноло́гия помя́ться роди́ться терпенти́нный уда́чно формоизменя́ющий -phasia break-off cockshot Cumberland damping-out obligor tierced uncomprehensive адъюнкт расклейщик резь