ЭЛИФ

əlif (ərəb əlifbasının birinci hərfi); * элифдилай авалун əlifdən başlamaq, lap əvvəldən (başdan) başlamaq; элифни-бей чир тахьун «əlif-bey»i bilməmək (heç savadı olmamaq).
ЭЛЕЧӀУН
ЭЛИФУН

Digər lüğətlərdə

заруга́ться на отши́бе побу́йствовать подъездно́й прочёсываться романти́ческий смиренному́дренный тле́ться вколо́ться грана́т каббали́ческий подку́сывание радиозатме́ние ирой пурина харбара чермный aspergillum Eskimoan Four Horsemen frappé guilty muffler self-correcting чёрный