is. [ər.] 1. Təsəvvüflə məşğul olan adam; mistik. 2. Dindən, dini göstərişlərdən əsla kənara çıxmayan adam; zahid
Полностью »sif. [ər.] 1. Tərkibi təmiz olan, heç bir qatışığı olmayan, xalis qatışıqsız. Saf qızıl. Saf inci. Saf metal. – Ələsgərin ağlın aldın sərindən; Saf gö
Полностью »...gözü görməsin; Qorxuram, səfinizi poza, durnalar! M.P.Vaqif. □ Səf bağlamaq (düzmək, çəkmək) – sıraya düzülmək, cərgə-cərgə durmaq. Qarabaşlar əlləri
Полностью »...təqsir. [Xəyyam:] İçsə o, bir suçmu bizim içməmiz; Qorxusu yox, sən də gəl iç, ey əziz. H.Cavid.
Полностью »[rus.] Şorba. Sup gətirdilər, yoldaşlarının hamısı xörəyə məşğul idi, Nərimanın isə iştahası yox idi. Mir Cəlal.
Полностью »...gələn ağ, qidalı maye. Uşağa süd vermək. Qoyun südü. İnək südü. – [Səkinə:] Vallah, döşümdə südüm quruyub. H.Nəzərli. Qərənfil bacı südü ağ qalaylı m
Полностью »...[Qızların] boyunlarında, başlarında və barmaqlarında qızıl zinət və süs olmazdı. H.Sarabski. Belə gürşad yağmurlar üçün babalar deyiblər ki, “yağış y
Полностью »...və ya təşkilat. Yaralılardan bir neçəsi çıxış edib, hospitalın şefi olan fabrikə təşəkkür etdikdən sonra, danışmaq üçün Dursun arvada söz verildi. Ə.
Полностью »sif. [fars.] 1. Şən, xoştəbiət, xoşədalı, işvəli, oynaq. Gözlərin şuxdu sənin; Kirpiyin oxdu sənin; Dərdin məni öldürür; Xəbərin yoxdur sənin. Sarı Aş
Полностью »sif. [ər.] klas. Uğursuz, məşum, nəhs, bədbəxtlik gətirən. [Zəhra Sənana:] Məndə, bilməm, nədir bu talei-şum! Sana halım deyilmidir məlum? H.Cavid. [M
Полностью »is. Şumlanmış torpaq. Yaz şumu. Payız şumu. – Şumdan qabaq …hər hektara 5 kiloqram fosfor gübrəsi verilmişdi. Ə.Əbülhəsən. □ Şum eləmək – şumlamaq. Ta
Полностью »is. [fars.] Azərbaycan klassik muğamlarından birinin adı. “Rast”, “Şur”, “Segah”, “Şüştər”, “Çargah”, “Bayatı-Şiraz” və “Humayun” Azərbaycan musiqisin
Полностью »...Gurultu, patırtı. □ Şur etmək – bax şur salmaq. Şur salmaq – səs-küy salmaq, gurultu qoparmaq. Şura gəlmək – vəcdə gəlmək, cuşa gəlmək, ruhlanmaq, şö
Полностью »...və yayda saçdığı hərarəti verməkdən aciz idi. T.Ş.Simurq. 2. xüs. Adətən cəm şəklində. Hər hansı enerjinin yayılma xətti. Rentgen şüaları. İstilik şü
Полностью »ufuldama səsi, ufultu, inilti, zarıltı; уф-чӀуф авун ufuldamaq, inləmək, zarımaq.
Полностью »(сущ.: -а, -а; мн. нет; геогр.) - Шар-сув (букв. «царь-гора»; лезгинское название горы Шах-даг; высота 4243м.).
Полностью »...açıq, yastı ayaqqabı. Keçmiş zamanlarda … hər arvadın ayağında şap-şapı və yastıdaban bir başmağı vardı. Qantəmir.
Полностью »межд.; употр. для обозначения протяжного шипящего звука, издаваемого токующим тетеревом.
Полностью »is. zool. Yumurtadan təzəcə çıxmış cücü. Məktəblilər cərgələr arasını gəzərkən hər bir yarpağı qaldırıb baxır, yumurtaları və pufları balaca qutulara,
Полностью »...dodaqlarını aralayaraq ağzından havanı buraxarkən çıxardığı səs. [Mərcan bəy:] Vallah, arvadın vəhmi məni basıbdır. Püf! Nə istidir! Ü.Hacıbəyov.
Полностью »[lat. tofus-dan] Vulkanik və ya çökmə mənşəli məsaməli dağ süxuru (tikinti materialı kimi işlədilir)
Полностью »суф. существительнияр арадиз гъидай суффикс: аян + -дар - аяндар, мани + -дар - манидар..
Полностью »суф. са бязи прилагательнийрикай наречияр арадиз гъидай суффикс: , мекьи - мекьила, чими - чимила.
Полностью »суф. существительнийрикай прилагательнияр арадиз гъидай бегьерсуз суффикс: вил -вили, мичӀ - мичӀи, мекь - мекьи.
Полностью »суф. къвезмай вахтунин глаголрикай деепричастияр арадиз гъидай аффикс: гуда + -лди - гудалди, фида + - лди + фидалди.
Полностью »Yunanca suf sözü “yun əba” deməkdir. Sufilər də yun əba geyiniblər, söz də buradandır. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »суф. прилагательнийрихъ акал хьуналди вуж ва я вуч ятӀани авай гьал къалурдай гафар арадиз гъида: чими + да - чимида, мекьи + -да - мекьида.
Полностью »суф. наречийрикай прилагателыгаяр арадиз гъидай суффикс. Наречийрикай сифетар -ан, -ни, - гьан лугьур суффиксрин куьмекдалди жезава. Месела: пака
Полностью »суф. глаголдин къвезмай вахтунин формайрикай сад арадиз гъизвай суффикс: фи ( з ) + ди - фиди, не ( з ) + -ди - неди, къачу ( з ) + -ди - къачуди.
Полностью »...yanlardan basıq balıq. Siyənək balıqlarının – külmə, çapaq, çəki, suf, nərə növləri var.
Полностью »суф. са бязи существительнийрик (нехир, рамаг, кӀелер) акал хьана пеше къалурдай цӀийи тӀварар арадал гъизвай суффикс: нехир + бан - нехирбан, кӀе
Полностью »суф. хуьруьн, шегьеррин, уьлквейрин тӀварар тир существительнийрикай цӀийи гаф арадал гъизвай суффикс: Миграгъ + ви - миграгъви, КьепӀир + ви - К
Полностью »суф. хуьруьн, шегьеррин, уьлквейрин тӀварар тир существительнийрикай цӀийи гаф арадал гъизвай суффикс: Миграгъ + ви - миграгъви, КьепӀир + ви - К
Полностью »суф. глаголдин гафар арадиз гъидай суффикс. - миш суффикс гьерекат, ам авай гьал къалурзавай чӀалан такьат я. И. Жаватов. Са макъаладин гелеваз. ЛГ
Полностью »...balıqçıları Xəzər sularından qızılbalıq, ağbalıq, nərə, çəki, xəşəm və suf balıqları kimi qiymətli balıqlar tuturlar.
Полностью »суф. причастидин формадихъ акал хьуналди гьерекат гьа глаголдалди лагьанвай вахтунда физвайди къалурдай суффикс. Месела: фидай + -ла - фидайла, ф
Полностью »суф. - вал суффиксдин куьмекдалди арадиз атай причастийрихъ, деепричастийрихъ акал хьуналди вахт къалурдай гаф арадиз гъидай суффикс. Месела: къа
Полностью »туьрк, граммат., суф. цӀийи гафар арадиз гъидай суффикс. Суффиксар - вал, -раг, -хана, -ган, -бан, - хьан, -чи, -суз, -лу, -кар'... чеб галай гафар
Полностью »суф. причастие арадиз гъидай суффикс: къачур, тукӀур. Алатай вахтунин причастияр кьве жуьре ава: 1 ) -ай ( ви ), -йи ( ейи ), -р ( ур ) суффиксри
Полностью »суф. вахтунин манадин са бязи существительнийрихъ акал хьуналди наречияр арадиз гъидай суффикс, гад + -ди - гадди, къуьд + -ди - кьуьдди, йиф + -ди
Полностью »суф. прилагательнийрихъ, причастийрихъ акал хьуналди существительнидихъ галаз алакъада жедай прилагательное, причастие ва кьилди существительное ар
Полностью »[чhир] суф. хабардин наклоненидин глаголдин инкарвилин формадин суффикс: фидачир, - физвачир, феначир.... суффикс -чир, чпин эхирда авай а яргъалди ч
Полностью »|| - ЛУГЪ граммам, суф. прилагательнийрикай, существтельнийрикай чка къалурдай цӀийи существительнияр арадиз гъидай суффикс. Суффикс -лух, къул
Полностью »суф. прилагательнийрикай, числительнийрикай,. причастийрикай гзафвилин кьадарда авай существительнияр арадиз гъидай суффикс: хъсан + -бур - хъ
Полностью »суф. глаголдин мурадвилин формадин -з (физ, нез, къачуз) гадар хьана (фи, не, къачу), адан чка кьуналди (фич, неч, къачуч), гимандин наклоненидин инка
Полностью »суф. чан алачир са бязи существительнийрихъ акал хьана цӀийи гафар арадал гъидай суффикс: тӀурар + ган - тӀурарган; крчар + ган - крчарган, гафар +
Полностью »суф. прилагательнийрик акал хьуналди наречияр арадиз гъидай суффикс: хъсан + -даказ - хъсандаказ, пис + -даказ - писдаказ. Гила вири халкьар чпин та
Полностью »...Булахдаллай плияр я куьн. Чир хьанани? Б. Гь. Цавун михекар. * плид-цуф сущ. 1) къене мичӀи шуьтруь гъуьр хьтинди авай чӀуру къарникъуз. 2) куьч. ф
Полностью »" 1 суф. лишандин тӀвар тир существительнийрикай (мес. акьул, бахт, намус) прилагательнияр арадиз гъидай суффикс: акьулсуз, бахтсуз, намуссуз. Суфф
Полностью »суф. причастийрикай деепричастие арадал гъидай суффикс: фидай + вал - фидайвал, недай + вал - недайвал. Эхирда вал къвезавай гафарин и къат са
Полностью »суф. причастийрикай деепричастие арадал гъидай суффикс: фидай + вал - фидайвал, недай + вал - недайвал. Эхирда вал къвезавай гафарин и къат са
Полностью »суф. существительнийрикай, прилагательнийрикай цӀийи гаф арадиз гъидай суффикс: абад + вал - абадвал, мерд + вал - мердвал, намуслу + вал - наму
Полностью »суф. существительнийрикай, прилагательнийрикай цӀийи гаф арадиз гъидай суффикс: абад + вал - абадвал, мерд + вал - мердвал, намуслу + вал - наму
Полностью »|| - МАЗНИ суф. глаголдин вахт къалурзазай формайрихъ ( ксана, фена, хъвана ) ва я мурадвилин формадихъ ( ксуз, физ, хъваз ) акал хьуналди сказуемое
Полностью »суф. хабардин наклоненидин гилан, алатай ва къвезмай вахтунин формайрихъ (незва, тӀуьна, неда) акал хьуналди инкарвилин форма(яр) арадиз гъида: нез
Полностью »суф. глаголдин мурадвилин формадин дувулдихъ акал хьуналди къвезмай вахтунин формаяр арадиз гъида: фи ( з ) + да - фида, не ( з ) + да - неда. И форм
Полностью »суф. глаголдин вахтарин формайрихъ акал хьана 'лугьуда' мана гудай эхир, месела: лугьуда + лда - лугьудалда, лагьана + -лда - лагьаналда. - Низ чида
Полностью »is. 1. Yemək stolunun üstünə, yaxud yerə salınan xüsusi parçadan tikilmiş örtük. Kətan süfrə. Tikməli süfrə
Полностью »is. Tamaşa zamanı aktyorlara rolların sözlərini yavaşcadan söyləmə. □ Suflyorluq etmək – tamaşa zamanı aktyorlara rollarının sözlərini demək
Полностью »[fr. souffleur] Artistlərə suflyorluq edən teatr işçisi. [Oqtay:] Xaspolad, haydı, sən də get, suflyordan kitabı al, sözlərinə bax
Полностью »