DABBAĞ

\[ər.\] сущ. табагъчи (хамар табагъардай устӀар); // dabbağ etmək табагъ авун, табагъун (хамар табагъарна тумаждиз ва я лидиз элкъуьрун); ** dabbağda gönünə bələd olmaq (gönünü tanımaq) тӀур-кур чир хьун (са касдин кӀан-пун, гьар жуьре чинеба-эквеба крар вири хъсандаказ чиз хьун).
DABANSIZ
DABBAĞXANA

Значение слова в других словарях

демаго́гия затупе́лый монополизи́рованный недви́жимое неправота́ неумоли́мость перепа́чкиваться персонализи́ровать эже́ктор мо́ська ни в какой сте́пени обжа пева́ть экспоно́метр Bonin Islands curling deuced ern fortune cooky hypnic Sabaoth spoon bread translate босоножка бугорок