DİLXOŞLUQ

сущ. 1. шадвал, хвешивал, разивал; 2. рах. зарафат, рикӀ аладардай затӀар, къугъунар; dilxoşluq etmək (сада-садахъ галаз) зарафатарун, рикӀ аладарун, къугъун.
DİLXOŞ
DİLİACI

Digər lüğətlərdə

маскиро́вочный на́ручни ненорма́льно обы́грывать отсчи́тывание оцинкова́ть смазли́венький стани́чник томбола́ ороша́емый противоде́йствовать хвароваться brookite claque climbing damping-off embankment fortnight microcephal spiral Wallis Islands банкет склон совмещение чёртик