İSBATLI

sif. dan.
1. Sübutlu, sübut olunmuş, dəlilli.
2. Layiqli, görkəmli, yararlı. İsbatlı adam. İsbatlı paltar.
□ İsbatlı olmaq – layiqli olmaq, yaramaq.
Çoxları da yüngül, isbatlı olsun deyə, İlyasa tikməli ipək yaylıqlar hazırlamışdılar… Mir Cəlal.

Синонимы

  • İSBATLI İSBATLI, SÜBUTLU (bax)
  • İSBATLI sübutlu — dəlilli
  • İSBATLI layiqli — görkəmli — yararlı
İSBAT
İSBATSIZ

Значение слова в других словарях

ашу́гский зубча́тость ко́лли неизве́данное неоднокра́тность олеа́ндр осмы́сливать пульверизи́ровать ...вале́нтный волье́р вы́веренно завью́чивать кефа́лий небыва́лый непо́знанный разу́мный скобяно́й уравнове́ситься chiefery fuller's grass Laura lych gate take out морализировать смежать