MƏZAC

\[ər. mizac\] сущ. 1. хесет, тӀебиат; темперамент; 2. гьал, агьвал; məzacı pozulmaq гьалар чӀур хьун, нахуш хьун, азарлу хьун; məzacı çəkməmək (götürməmək) рикӀи чӀугун тавун, кӀан тахьун (мес. са къафун).
MƏYUSLUQ
MƏZAR

Digər lüğətlərdə

аннали́сты антропоцентри́ст дострочи́ть зами́нка ни бум-бу́м ока́пываться пристёгивать сымпровизи́ровать вя́зкий значе́нье обволо́чься богатырь вороба кандибобер bigeye tuna boston arm city slicker effendi funnel lamelliform planogamete prothalamia road-holding tone arm галс