NİSGİL

сущ. са затӀуникай рикӀе амукьдай наразивилин гьисс, рикӀин тӀал, гъам, дерт; nisgil eləmək вичиз дерт авун, гъамлу хьун, гъарикӀ хьун; ** ürəyində nisgil qalmaq са дерт яз рикӀе амукьун, рикӀин тӀал хьун (мурад, кӀани затӀ кьилиз акъат тавуникди).
NİSF
NİSGİLLƏNMƏK

Digər lüğətlərdə

заго́нный лите́йщик лега́ш малодосту́пный озира́ть олену́ха перетря́хивать упуска́ть эхоло́т Abbe aged Cinque Ports competition fornicate genuflection pavement-pusher shake table shorage stenography trigeminal unveiling бронзировка восковой гербарий тампонаж