NƏHAYƏT

\[ər.\] 1. сущ. эхир, эхир кьил, куьтягь жедай кьил; nəhayət vermək (qoymaq) эхир эцигун, хуьн, акъвазарун (мес. кӀвалах); nəhayətə yetmək эхирдив агакьун, эхирдиз акъатун, куьтягь хьун, акьалтӀун; nəhayəti yetmək эхир агакьун, эхир хьун, рекьидай вахт хьун; 2. сущ. куьтягь жедай кьил, кӀуф (мес. епинин); 3. нареч. кьадардилай артух, гзаф кьадар, паракьван; nəhayət dərəcədə гзаф кьадар, гзаф, артух, паракьван; 4. nəhayətində эхирдай, эхир кьиляй, куьтягь жедай кьиляй; 5. ара г. эхирки.
NƏĞMƏKAR
NƏHAYƏTSİZ

Значение слова в других словарях

бодря́ще защи́пок карата́уский на́божный тупе́ц чешуеви́дный кельто́лог льнозаво́д моде́льный неподотчётный охлажда́ть пиалу́шка погря́знуть ублажи́ть ал(а)мандин грациозный Capcom cephalalgia gas candle outasite patri- semifinalist siege-gun опыливать покорение