ORTABABLIQ

is. Orta yaşda, orta vəziyyətdə olma.
[İmanov] ortaboylu, bozumtul qısa saçlarını geri daramış, buğdayısifət, gözləri tünd-qara, gülümsər bir kişi idi. M.Hüseyn.
Ortaboy ağ kəlağayılı bir qadın irəli yeridi. Mir Cəlal.

ORTABAB
ORTABOYLU

Значение слова в других словарях

вали́ться га́русный деревя́нный досажда́ть ко́нтрик мазеобра́зный махро́вость наторго́вывать недовыруча́ть несхо́жесть слеса́рня трамбо́вка электропро́вод аффекти́роваться телеизмери́тельный чу́ждый металл писига carragheen Chinawoman Kashgar stratiform виданный нецензурный политехнизм