TAQƏT

\[ər.\] сущ. такьат, тӀакьат, тӀакь, гуж, къуват; taqət qalmamaq кил. taqətdən düşmək; taqətdən düşmək такьатдай аватун, гужунай аватун, такьат амукь тавун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqətdən salmaq такьатдай авудун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqəti kəsilmək кил. taqətdən düşmək.
TAQANOK
TAQƏTSİZ

Digər lüğətlərdə

бибикью́ер бланки́зм денатури́ровать ме́диа обкра́ситься околеси́ть почва́ниться приторма́живание раскуро́чивать умягчи́ть дру́жеский нераспоряди́тельный подкры́лье солда́тиком лефер ape-man Azilian damp down flare-path furbish homogeneity ice-float interatomic meteorgraph supervoltage