TƏBƏƏ

is. [ ər. “tabe” söz. cəmi] Bir dövlətə tabe olan, onun vətəndaşı olan əhali, adam. İran təbəəsi.
[Qoca:] Hökmdar ilə təbəələr arasında sədlər çəkildi. Çəmənzəminli.

Синонимы

  • TƏBƏƏ təbəə bax vətəndaş
TƏBƏDDÜLAT
TƏBƏƏLİK

Значение слова в других словарях

заплесну́ть заштрихова́ть ледене́ц отщипну́ть простосерде́чный свежеотры́тый чика́нос арха́р безде́льница винова́тые метафизи́чески пансио́нный ря́женка состяза́ться умота́ться фамилия Bridget canzona coconut matting Enos exsanguine Indian ink oil shale застать минёр