ƏRƏFƏ

\[ər.\] сущ. 1. суварин ряден, тӀунутӀар, гунзар, квалар; bayram ərəfəsi суварин квалар; 2. гьихьтин хьайитӀани са вакъиадилай виликан вахт.
ƏRƏBŞÜNASLIQ
ƏRƏĞAC
OBASTAN VİKİ
Yeni il ərəfəsi
Yeni il ərəfəsi — qriqorian təqvimi ilə ilin son günü, Yeni ildən əvvəlki son gün. Bir çox ölkələrdə bayram zamanı fişəng və digər pirotexniki vasitələrdən istifadə olunur.

Digər lüğətlərdə

ко́жник ну́ его́ к бо́гу оскверне́ние перифра́з проти́вница разма́заться уса́дебный африка́неры кро́ншнеп па́прика поду́шная приторго́вываться пы́хать расспра́шиваться шишлять decrescent encloister telegraphic известь лежанка мщение наврать политехнизм раздраконивать халтура